Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11 свјетским: не пецктсА оуко, Г/1дголк»ш,б что шелп*, или чил^т^ ЛдеждшсА. Кс-ћ ^к ко си \ -г к газмцк! шцбт г к . . . Њцитј жс преждс царствЈА Кожја и прлкдм ег^, и сјж кса приложлтсд калгк (Матеј VI, 31, 33). Ако онај, који свршн богословске науке небуде чтец-појац зато хнто нема мјеста, илн усљед каквог другог узрока ои може бнти учитељ иа вјероисновједној, или народној школи, или може наћи какво било друго часно и поштено занимање; но он увијек треба да тражи тако занимање, које га неће одвући од његове главне цијељи — од свештеничког звања. Но ако он и буде пјевчик црквени, или учитељ, или у каквој другој службн, то осим те службе на њему леже још и друге обавезности односно његове будуће службе у свештеничком чину, а то је као што смо већ горе рекли дужност само-доучења и само-васпитања. Но осим тога на његовом опхођењу и ионашању према другима треба да се види печат његовог будућег свештенпчког звања. Оп треба да буде за свакога примјер побожности: да редовно посјећапа богослужења и да учествује у њима; прп сваком свом дјелу и раду да има страх божвј, и да схваћа дужност своју да му треба живити н показиватн се увијек и свагди као православни христијанин и будући свештеник. Он може, и шта више дужан је да са дозволом надлежног парохпјског свештеника да говори проповједи, и друге изван богослужења духовне бесједе; да учи дјецу молитвама и катихизису; да се брине о завођењу у цркви друштвеног пјеппја и о установи црквеие пјевачке дружине. Живећи тако у пароду, он има могућност и треба да изучава народне ду-

Стр. 487 шевне недостатке, заблуде, празновјсрице, све потребе п сав пароднп живот. Шему то све није могла школа датп, а пужно му је да то зна н због практике у животу, а особито ради његовог будућег свештеничког рада. Он треба да тражн да се упозна и сближи са • свештеннцима у својој околнни, који се одликују побожношћу и примјерним испуњавањем својо свештеничке дужности, н да се учи да им подражава. Само се по себп разумије да и сада као и прије у семинаријн, он треба да избјегава свака неваљала, саблажњнва и православљу непрпјатељска друштва н скупове. Ма гди он бпо, п у каквом се било скупу или друштву налазио, он треба да се показује увпјек и свагди као истиннти иравославни христијаннн, да некрије своја хришћанска убјеђења нред изопаченнм мудрацима овога времена, него да увнјек стално и тврдо брапп свету истину, којој је непогрешни чувар православна црква. Негледајући иа то, што се он по изласку из семииарије, користн се неком самосталношћу — ако он буде црквепп чтец-појац, он треба да увнјек има на уму, да је надлежнн насгојатељ-свештеник и његов настојатељ, а он је потчињенн настојатељу. Зато је он дужан да се према настојатељу увијек односи са поштовањем и љубављу, драговољно и без и најмањег гунђава да испуњава његова распоређивања, која се тп г ту читања и појања у цркви, и стрпељиво да прнма његове примједбе што се тпче службе црквене. Он треба да се пажљиво чува и да избјегава свако осуђивање мниних (привпдних), па чак и истинитнх погрешака и недостатака свештеника-настојатеља, имајући па уму рпјечи Исуса Христа: Не с 8 дитј, дд пе

Б.-Х. ИСТОЧНИК