Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 482

у безакоњу родих се, и у гријеху затрудње мати моја мном" (Пс. 50., 7.). Овај грнјех назива се прародитељским по том, што прије пада Адамова, не бијаше човјек окужен ни једним гријехом, и што се човјек ето и не зачеђа^а друкчије него у гријеху (Прав .Исп. ит. 24.). У осталом, Бог г.мје ни послије пада и учињеног гријеха напустио човјека. х 1овјек је погријешио, и Бог по својој савршеној правди казнио га је, али га ннје оставио без наде. Он је по својем милоср^у обећао спасење, и тако опредјелио, како би прама гријеху човјека, још бо.ге засијала неизмјерна благост Божија. За то је Бог одредио, да на земљу поша.ве својега Јединца Сииа, да бн Он, примнвши тијело од пречисте Дјеве, по надахнућу Духа светога, — избавио човјека од гријеха и његових посљедица, те га својом светом крвљу препорођева и очшпћена увео у царство своје, у вјечну славу, много бо.љу и велнчанственију од оне, што ју човјек за вријеме својег невиног стања уживаше у рају на зем.ви (Пр. Исп. п. 25.). Дакле, човјек је саздан да слави Бога, да благује, ма да је то и изгубљено праоцем нашим, али преблаги Бог подигао је опет природу нашу, која је била пропала, и показао нам пут небеском блаженству> које надмашује првашњи рај. Сад, до нас стоји: ићи по путу Божијему, који нас води онамо, гдје нема ни болести ни туге, него живот најблаженији и бескрајни, гдје је непрестано радовање онијех, који се веселе и славе Господа. 1Гут к Богу јесте испуњавање 1Беговијех заповиједи, иначе не може ни бити; јер ко не испуњавања воље оца свога, тај и није син његов. Али је човјек тако слаб и немоћан, да без помоћи Божије, не само да не може што учинитп добро, него не може ни мислити о добру!

„Без меие не можете чинити ништа", вели Госнод. По томе је почетак нашега спасења просба, којом се у молитви обраћамо Богу, молећи га за благодатну помоћ ГБегову. С тога је и назвао неки од св. отаца молитву „коловођом у колу добрих својстава". Желимо ли стећи које добро својство, као: љубав, благост, трпљење, уздржљивост, или да се избавимо грјешнијех павада: злобе, осуђивања, лакомости, ништаве славе, и другијех страстп, то се све може постићи молитвом Свемогућему Богу за благодатну ТБегову помоћ. Оне душе, које су оставиле вјеру у Бога Творца свога, св. оци називљу мртвијем. Овако вели св. Калисш : Многи имају мртве душе у живом тијелу, као да су у гробу сахрањене. Чујте, ускдиче св. Димитрије Госшовски , да се тијело грјешпога човјека за мртву душу, „живим гробом" назва! Тијело је одјећа душе. Она има на себи прекрасан хнтон (горњу велику хаљину) као што вели св. Макарије велики. Разум добро скопчан с тијелом — ето то је бнће човјечнје, што рече Василије велики. Једни желе ослободити се од тијела, држећи да оно наводи душу на гријех, али њима би прије требало уздржати разум од страстннјех навада. Ако у човјеку душа преовлада над тијелом, онда је он духован, и његово тијело као да се препорађа, постане духовито; а када тијело узме маха над душом, онда човјек постаје тјелесан, заљубљен у грпјех, јер тијело је противник пебесиом жићу; огрезнувши у страстима и ослабивпш, постане прашина слична ђубрету. Који се подају жељама тјелесним, и саму душу, не мијењајући њено бнће, учине је тјелесном, усљед чега душа губи своју душевну племенитост. Тијело — то је лукав друг, и што ко више угађа му, тим јаче оно војује