Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 39

Петар велики примивши број&ње година од Рођења Христова, заповједи, да се у империји почиње грађанска година 1. Јануара, и 1700. годнна, као прва почета с Јануаром, прослављена бијаше с велнком славом. У осталом, држеки се бројања година од Рођења Христова, руска црква и држава држе се бројања година и од створења свијета, и у књигама црквенијем и актима државнима назначују годину и од створења свијета и од ро^ења по плоти Бога слова. И српски народ до прелаза у Австрнју (1690. год.) а и послије прелаза за дуго знао је само за нову годину црквену — 1. Септембар. За грађанску није он знао, јер чамећи у ропству, прече му бијаше, да се стара, како ће му и кад ће му сијнути даг/ци лијепе слободе, нежели, да таре себи главу с тим, кад да заиочиње нову годину; или ако је и знао за њу, то ју је држао с црквеном заједно —- 1. Септембра. Тек 1776. год., кад се је код австријских Срба година почела рачунати од 1. Јануара, иочео је вал.да народ српскн н светковатн нову 1-одину у оном смислу, у ком ју светкују народи римске и протестантске вј ер оисповиј естн. А пидобно руском народу и српскн народ држао се п држи се и бројања годпна и од створења свпјета п од Рођења Христова, чему за доказ служе све оне силне повеље и хрпсовул.е и други многоцнјењени документн, као и оне књиге

цароставне и све старије и новије рукогшсне и штампане црквене књиге, почамши од Србуља па све до најновијих. Тек неколико деценија, како се код Срба рачунање година од Рођења Христова искључнво (осим црквених књига) употребл>ује, дочим рачунање од створења свијета мало по мало се напушта — или боље рећи по готову напустило. Бројање година, које води свој почетак од старијех Римљана, бијаше два пут псправљано. Први пут га је исправио за 45 година до Рођења Христова при Јулију ћесару_, Созиђен, чувенп александријски астроном; тада је код Римљана почетак године пренесен с 1. Марта на 1. Јануар. Други пут је оно иеправљено у годнни 1582. по налогу папе Григорија ХШ. Оно бројање, које је примио Јулије ћесар, зове се јулијанским илн старим календаром, а оно, које је уведено папом Григоријем — григоријанским или новим календаром, иза ко^а стари заостаје за 12 дана. Цнјелаправославнацрква (а и Унијатн) служи се старим калеидаром, да се неби пасха празновала с Јеврејнма, као што бива на западу у наточ јасној забрани сабора; а цркве у другим државама западне Европе (гдје је римска и протестантска вјеронсповпјсст владајућа) држе се иовога календара, који је и послије свога псправка ипак неисираван и погрјешан. С рускога превео и допунио: Л. Б,

о

Српски калуђер у народу негда п сад. С летимичнш погледом на историју монашеског чина. Посвећено мом бившем драгом вјероучитељу ВиеоконреосБештеном гоеподину Николи Манди^у, Мнтронолиту зворипчко-тузланском.

1. Поред предања старих монаха и признатих св. отаца „монатство" } или као вдто ћеш више

пута или ооље рекавши увијек чути у српском иароду п калуђерство а установа је Божја ; и мили мој витешки српскп роде, онда је то: света,