Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧИИК Стр. 45

Св. 1 п 2

слите, јсдну љубав иматс ", да будетс, дакле, „једнодушпи и јединолсиелени " (Фил. 2., 2.) И да вас, браћо у Господу, замолим з« раг)?/, Г&гиод« нашсг Исуса Хржпт, и заради љубави и јединства у Духу светом: тмозитс м.и у молитвама за ме Б огу Ргтм. 15., 30.), који подиже мртве (I. Кор. 1., У,), који мс је (толико пута) избавио и избавља, и у којсг сс уздам да И.е мс избавити помаћу вашс молитве за мене (I. Кор. 10., 11.). Браћо! Црква нас света учп: да се молимо јсдан за другога, да оздравлммо, јср много можс. молитва, правсднога т?.омоНи а (Јак. 5., 10,) а. ја вјерујем да је твоја молитва, жнва дркво, света и Богу угодна. Молим вас, „да један другога теготе иосимо, па ћемо тако испунпти закон Христов" (Гал. (5., 1.. 2.), јер и ја ћу по иримјеру св. апостола Иавла, и ио дужности својој свештеничкој „с.вагда, у свакој молптви мојој за свиру вас радосно молитву моју узносити и (Фил. 1., 4.) Богу, који све зна, што нам треба (Мат. 6., 8.) Јер ја се немам чијем иохвалити, већ : п ако ми сс валм хвалити, то % се својом слабошћу хвалити (II. Кор. 11., 30.) „Него ћу се похвалити Христом, који показује своју силу у слабости, па ћу се најслађе и хвалити својим слабостима, Г: да се усели, у менс сила Христова ц (II. Кор. 12., 9.), како бих знао п живљети у дому Ђожјему, који је црква Бога живога, стуи и тврђа истине (I. Тим. 3., 15); да не пустим у немар дар у ссби који ми је дан : и . . . метнувгаи старјешпна ругсе на мене (I. Тим. 4., 14.). Иа, пошто се осветих ријечју Бозкјом и молитвом (I. Тим. 4., 5.), то да ми дарује Бог „духа мудрости, духа разума, духа страха Божјег" „ како бих сачувао што ми је и.редано (I. Тимот.6., 20.), да одржим замовикд чисту и нсзазорну (I. Сол. 3., 13.), до доласка Тоспода нашег Исуса Х.рисша и (I. Сол. 3., 14.) „И захваљујем Христу Исусу Господу нпшсму, који, ми даје моК : што ме за вјерна ирими и тгостави ме у службу и (I. Тимот. 1., 12.) не за дје.ла (моја) ираведна , (јер их немам, нитп сам их учинио), него по својој милости сиасе ме бањом ирерођења и обновљсњем Духа светога и (Тит. 3., 5.). Да, по милости, а не по заслузи мојој, по милости, а не по достојностп мојој, по милости, а не по камену вјере моје, не ио пламу -Ђубави моје, јер је вјера, ијто је имам, јер ми љубав што ми срце грије, врло слаба и недовољна за оволику милост Божју; па с тога велим: по

милости, а не по дјелима мојим, јср се дјелима закона ни једно тијсло нс Не оттравдати тгрсд њим (Рим. 3., 20.) и јер Ћ ко се нс роди водом н дихом, шај нс може уНи у царст.во Божје благодати и (Јов. 3., 5.); а Господу Исусу „ нико нс можс доНи, ако му нс, буде дано од Рца и (Јов. 0., 05.). Па с тога се данас „м обрадова дух мој Б огу Спасу мојему (Лук. 1., 48.), што иоглсда на пони.жење мојс (.Лук. 1., 48.), те ушљед тога и уш.т.ед ваше молитве за ме к Богу, вјерујем и у вјери надам се „да Нс мс Гоолгод избавиши од сваког зла дјела, и сачуваНе мс за царство сврје небеено а (П. Тим. 4., 7.) „?г да % сс оиравдати благодаИу његовом (Гал. 2., 1(5.) те, да % бииш нашл>сдник живота вјечнога по наду и (Тит. 3., Т.ј ; ако узмогнем по животу и дјелпма живота, по раду и уепјеху рада, што га међу пасгвом посТпгнем, рећп: „Гослодс! Ево менс и дјеце, коју си ми дап. Док бијах с њима на евијету, ја их чувах у џме швојс ; оне, које си ми дао сачувах, и нико одњих не тгогибе осим син ш>гибли и (Јов. 17., 12.), па похваливши се таким успјехом пастпрског рада у Господу Исусу за славу Бога Оца вршенаг, да узмогнем и с апостолом узвикнути побједншпшм покликом : „ добар рат ратовах, трку свртих, вјеру одржах и (П. Тим. 4., 7.) „Љубазни! Да. лубимо један другог, јер је■, љубав од Бога, и сваки који има лубав од ]1та је рођсн и иознаје, Бога, јер је Бог, лубав (I. Јов. 4., 7.). и: ако имамо лубав мсђу собом,, Бог у нама стоји, и љубав јс, његова савршсна у нама и (Јов. I. 4., 21.) Па заради ове љубави, заради вјечне истпне на л.убави основане, п послат је Син — Божји јединац — да објави пстипу, да усади љубав, и да по истини, и љубави према истини, спасе грјешни род људски „од гријеха и смрти, што гријехом дође" (Рим. 5., 12.; 7., 17.) И дошао је јединац Божји, те је открио истину и највишу тајну; и учно је учптељ велики, живом ријечју и примјером живота, иајузвишенијем знању и моралу; и чинио јс чудеса међу људнма Бог свемогући, чудеса ни до тад а ни по тад никад на земљи у таком изобиљу невиђена; и „Слово Божје" проповиједало је љубав и истину, па најпослије: своју науку о л.убави и истини, Христос је запечатио својом светом крвљу прољевеном на крсту: овом знамењу нашега спасења, овом оружју којим се побједи смрт и сатр' спла кнеза овога свијста, којим знамењем не Ћ даде нам Ног духа страха него силе