Bosansko-Hercegovački Istočnik

(Јтр. 48

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

узвпгаена живота, велигсе учености, пунп вјере и љубави, готови да све своје жртвују за Хрисга и цргсву? [I ирпво су ималп, јср свепгтенетво посн собом четирн дужпости, од којих је свака, з.о човјека у пемоНи тјелеспој, врло велика, тегака, и радом преобилна. Или зар није тегака задаћа и велика дужност: I. Учити људе, па их тек онда крстити; учити их вјеровати у Слово истине, а крозаљ познаватку трпличног Бога; учптп их богопогатоваљу и да по вјери живе; учити их: да л>убе Бога изнад свега а блпжљега као самог еебе? А не учити? Готово је осуђеље! Свети ап. Павле пшпући Тимотеју велп: „Заклињем. те (I. Тим. 6. 13 ; ГТ. Тим.. 2, 14.; 4., 1.) пред Ђогом и Господсм Нсусом Христом V избранијем његовијем апђелима, да ово држиш бсз лицемјера, нс чинсЛи ништа т хашсру (Тим. 21.): 77 роповијсдај ријеч, настој у добро вријсме и у нсвријсме, покарај, заиријети, умоли са свакијсм сношсњем и учењем (II. Тим. 4., 2.). Постарај сс, да се покажеш чоштен прсд Богом као радин, који се нсма шта стидјстгС, и ираво управљај ријечју исшинс (II. Тим. 2., 15.) 77 ази на себе и на науку и стој у томс; јер ово чинеИи спашИсш и самог себе и оне који те. слушају а (I. Тим. 4., 1(3.). Та и св. апостол за се рече: ., Тешко мсни ако не пришвиједам и (I. Кор. 9., 16.) А сваки од вас, из својег жпвота зна: у каквом се мучном стаљу нађе човјек, кад хоћс и рече коме од својих познаника у очи горку истину; евакн од вас зна, како се тај коме сте истнпу рекли, нађе, премда и неосновано али ппак увријеђен, и гледа да вам се за иетину, гато му је рекосте, освети, и да вас како било поннзи и осрамоти. А колико лијетеже истпну читавом екупу проповиједати, и истином жигосати срамна и рђава дјелд људска; истином војевати на лаж и затурпти с њом борбу на смрт н живот; истином и у истини постојећом правдом из корјена чупати клице грпјеха, па на мјесто љих заслђивати клице богочознаља и богопоштоваља; тјерати из'човјека духа лукавства, да се у срцу људском смјестп Дух истине? Одиета колико часна толнко и мучна задаћа, коју је свегатенпк дужан да безобзпрно по најстрожијој савјести врпш; јер му ]е дана заповпјест: да наступа на змију, на аспнду и на сву силу вражпју.

Како у старом тако и у новом завјету не само да Бог тражп, - него још и страшно пријети спештенику који пе учи народ, говорећи му : „ Синс ч^вјсчји, ппстаки.г, те ешражарсм дому израимуу, д,1 слушаш ри.јсчн. и.: мојих уста и отмињеш их од менс. (ст. 17.) Кад речем безбожнику: шгинуКеш, а тм га не отменсш и не ироговориш му да би одвратио безбожника од безбожног тсута његова, да би га сач.увао у животу, онај Ис безбожник тгинути са својсга бсзакоња; али % крв њсгову искати из твојих руку (Језек. 3., 17. 18.) А зна се н чулисте из св. Јеванђеља шта бпва: са рђавпм радницпма, са оним што је закопао талапт евој, са најамником (Мат. 21., 23 и 25 гл.; Јов. гл. 10,)': таког „ расјеКиИс натла, и даИе му плату као и лицемјерима ; ондје Лс бнти плач и шкргута зуба и (Мат. 24., 51); јер, „коме је много дано, много /Ге се искаш.и од њега^ (Лук. 12., 48.) Као што је Христос истипу своје науке, а апостоли нстипу божјег слова п проповиједи, посвједочилп својим светим животом, и истину ту о Слову божјем н својом крвљу потврдили и запечатпли; тако и свегатенику пз дужности учеља, настаје: П. Дужност примјерногвладања. Христос је рекао служптељима својијем: Ви стс вндјсло свијсту. Тако да сс свијешли ваше видјело тгред ч.удима, да видс ваша добра дјела, и славс. оца вашсга, који је на небссима " (Мат. 5., 10.). А св. апостол Павле сјетује преко Тимотнја сваког свегатеника, говорећп му: нико да нс иостане нсмарљив за твоју младост; него буди углед вјернима у ријсчи, у живл,сњу, у љубави, у духу, у чистоти и (I. Тим. 4., 12.). Тако и Тита сјетује: да у свему „с ама с.сбе тдајс за углсд добрнјсх дјсла, у науци цјелосш, тштсњс, ријеч здраву н незазорну и (Титу 2., 78.); јер пастир, вели св. Јован Дамаскин, — „само ће онда моћи дјело довргаитп, и онда ће му тек вјеровати којп га слушају, кад он животом и дјелима поучи. по оном: „ отлхочс Исус творити и учити и (Д.јел. 1., 1.) Долж. пр. нр. § 47., етр. 75.). А св. Климент александријски тврди, да је: „само онај правп пастир цркве, и праги елужител, воље божје, који и чини и учп ономе што ј« божје". (Долж. пр. пресв. § 47., 75 ). Од свештенпка се тражн: да буде без мане, да себи не угађа, да пе буде гњевл>ив, пнјаница, бојац, лаком; него да буде: гостолзубив, благ,