Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 52

В .-Х. источник

Св. 1 и 2

и боасанствене елужбе божје, што по мнењу ове сједнице није умјесно било. Ушљед тога ова је еједница закључила и одредила, да се огласи: огласивање празника, женика, држатве проповједи и други разни огласи чине само на „причасну", т. ј. кад се причастан пјева 1 ). 3. На жалост, многи наши трговци у неђељне и у празничне дане отварају своје магазе и дућане и то баш, кад се света и божанствена елужба божја у црквц врши, што не би требало да чине, бар при служењу свете елужбе божје. Овај поступак горе поменутијех потресало је цпјело свештонство овог протопрезвитерата, ушљед чега је закључило у својој сједници, да се замоли висока духова власт, те да поменутим најстрожије забрани отварати магазе и дућане у неђељпе и празничне дане. Свештенство од своје стране наетојаће на сваки начин, поучити своје повјерено му стадо у том погледу, а и благочестиви Христјани — не би рђаво било кад би на уму свагда имали: оно благо, што се у неђељне и празничне дане пазари и стече, није са божјим благословом, и да ће од тога малу хасну сваки виђети. 4. Дешавало се је, да један парохијанин исели се из једне парохије у другу парохију, а не пријави се ни оном свештенику, из чије парохије одлази, ни оном, у чију нарохнју долази, па зато свештеник, у чију се парохију доселио парохијанин, не зна за њега, докму што свештеник не потребује. Поводом тим, свештеничка сједница ријешила је: да сваки парохијанин, који се исељава, мора имати пропратницу од оног свештеника, из чије се парохије сели, и треба да је преда ономе свештенику, у чију се парохију досељава. У оваким случајевима дужни су и свештеници један другог обавијестити. 5. Свештеничка сједница предложила је, а уједно и молнла високу духовну власт, да више не дозвољава смијешане бракове, т. ј. да дјевојка римокатоличке вјере вјенча се са Србином православн им, док не прими православну вјеру. 6. Пошто многи свештеници издају исказе рођених и умрлих, неки по старом, а неки по новом календару, то евештеничка сједница ') Једни то чине кад се причаотан отпјева и отворе царске двери, прије но пгто се рече: „со страхом божим", пгго по мом мнењу није добро. Моје је мнење ово : док се причастан поји и док су царске двери затворене, да свештеник изиђе пред царске двери и онда што има говорити да говори. Перовођа.

ријешила је: да се поменути искази предају само по старом календару дотичним котарским уредима. С овим је закључена прва свештеничка сједница п записник властитим потписима утврђеи. II. (IX.) Друга главна свештеничка сједница држана је у Зеници у парохијалном бусовачком уреду дне 20, априла 1892. године. На овој сједници рјешавана су ова питања : 1. У неким црквама био је обичај да се на „Задушнице" поред опијела обдржавао и „парастос" — што потребито није. Ради тога свештеничка сједница једногласно је закључила: да се „парастос" на „Задушнице" пред „часни пост" и „Пет}:ов пост" т. ј. у очи „Тројичпна дана" — искључп; а свештеници, да се придржавају црквеног правила и према истом да се равнају. 2. На препоруку Високопречаене Конснсторије ради подизања споменпка покојном Сими Милутиновићу, српском нјеснику, свештеничка еједница ријешила је: да се сваки свештеник за оваку племеннту цијељ заузме у својој парохији и прилога — колико је могуће — покупи. 3. Свештеничка сједнпца нађе за сходно одредити: да се сви свештеници овог протопрезвитерата претплате на „Типик" од В. Пиколајевића. 4. IIIто се тиче претплате на „Књижицу за покајнике", од Г. Бољарића, свештеничка еједница ријешила је: да се иајприје дотична књига прегледа, па онда по прегледлњу шљедиће и претплата. б. Пошто неки парохијални уреди нијесу још снабдјевени са нужним стварима у погледу вођења парохијалног уреда, то предсједник еједница жели и моли, да би се и том крај учинио. Свештеничка сједница једногласно закључи: да сви свештеници овог протопрезвитерата морају имати све потребите етвари у погледу вођења парохијалних уреда. 6. За причешћивање дјеце по парохијама одређено је, према досадањем старом обичају; а поред дјеце могу се још: старци, бабе и болесници причестити. У оваким приликама дужан је свештеник одредити најудесније и најчишће мјесто за причешћивање причесника, а поменути