Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 58

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

Који у пдодној мостарској долнни нагло расцвјета; Ал' га под својим хладним крилом однесе с' оиог св'јета, Та неизбјежна казна првородног гријеха. Он бијаше родитељска и твоја утјеха, Домовино мила! Они ти одоше свн, ох тужној мајци! у вјечни св'јет; А пјесиик твој, под тежнном грког 1 ) јада, развија лет, Иа још топло прамаљеће чека, весељу се нада, К'о под лавином снијежном затрпана клица млада, Што лагано са стабљиком њежном, хладном, клпја Па кад премаљеће дође и цвијет развија, Домовино мила! Одоше другови мили у божије вјечне дворе, Ал' спомен оста да се проносн кроз кршне. ти горе; Да пламом зубље вјечне сија и да кр'јепи ломне груди; Да желше наде, слатке мисли и златне снове буди. —• Пјесник млади, још слабачких крила, пјева само: „Вјечан сиомен, браКо мила\ Сви Лемо доЛ' шамо и , Каже божја сила! У Рељевј/,' 31. децембра 1892. Ненад. У Многи пјесници и књижевници пишу ријеч: „горко и и без погребе. Правилније је пис«чти, гдје се не захт;ева због још једнога слога — „грко и , јер је ријеч: горко ировинцијализам , ма да је многи употребл>авају. Ненад.

Молим Вас Пречасни г. уредниче да изволите у наш вриједни лист „Б. X. Источник'' уврстити ово неколико мојих редака, у којима ћу моју радост изложити: Ј [>епжо Царско и Краљевско Апостолско Величанство наш премилостиви Цар и Краљ Франц Јосиф I. благоизвол.ело јо својим ријешењем прсшилостиво подарити мн „ Вишеткн крст орден, Франц Јосифа /" Овдашња кота]>ска област позвала ме је 19. овог мјесеца (по старом кал.) у II. 1 ' 2 сати прије подне у коНак. Према овом позиву котарске областп, ја сам у пратњи овомјесне црквено-нпсолске општине у означенн дан упутно се у котарски уред, гдје сам у конаку а

у ирисуству свих чиновника овдашњег котарског уреда, градске општине, српске правосл. црквено-школске општине, рх1мокатоличке цркене општине н мухамеданске џамије мутевелије (општине), по пропнсаним царемонијама примио најмилостивије обдарење „знаке отличја" из руку овдашњег котарског предстојника иоглавитог г. Мадуровића, кад сам примио високо одлнковање захвалио сам Бзсгову Величанству сљедећим говором: Хвала Нзеговом царском и краљевском Апостолском Величанству нашем најмилостивпјем цару и краљу Францу Јоснфу I. и прејасном царском дому. За ово високо одликовање, молим Вас погдавити господине предстојниче,