Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 74

Б.-Х. ИСТ0Ч1ШК

Св. 3

која не само што нема личностн, већ нема н ннкаквог садрзкаја; ндеја „прије свијета је са свим уништена, јер је Бог без свијета ништа, а пдеја воплоћења личиог Вога аамијешеиа је безличном реализацпјом у свијету". По овоме умјесно је пргшјетпо Штраус заштптницама хе1-е.певске пдеје: да им је са свим узалудно очекппати од хегељеве философије нешто друго за христијанство, осим савршеног његовог пзопачења. Алп кад би се стало већ на тачку самог Хегеља; кад бп се иризиала и.егова идеја за развиће хрпстијанске идеје Бога с шеговим искуп.вењем, онда би било вшие, него

Злоба, завист, мржп.а, .лукавство, гордост — све су то зла сјемеиа сваке сиаћо пзмсфу браће, сваке смутње, нереда, оговарагва, клевете. Нека знаду, што говори Апостол за оне, који мрзе једаи другога: К сакт*. не.чдЕНДАи кратд скоего, чмок-ккобкУицд нстк. (1. Јов. 3. 15). 11а кога пам износи за примјер? — Канна, који је бпо од ђавола, — убио је брата свога, а за што? - икиј Д'к/1л нчс л8ка'ка к'1спм, а д'клл крдта пра^дна (ст. 15). А ко ће хтјети да п])ипада лукавому и да је човјекоубпјца? Зар опај, којп не бп имао ни страха Божијега, ни вјере у праведнога Судпју Бога? Ко је брат наш? Свакп онај, ко се пазива сипом Божпјпх по благодати, брат наш у Господу Исусу, којијепстом крвљу ГБеговом искупл.еи, пстом благодаћу Светога Духа с нама освећен, истпм духовиим силама с нама обдарен, н којп тражп исто царство Божије с пама ; то

корак назад у погледу развпћа уристпјапства, а тај би повратак повео крајњој грубости. Какав је то, с тачке гледигита здравог смпсла, Бог, који је добпо своје самосазнаио бпће теке у . човјечпјем сазнању ? — Идеја Бога личног, који је прпје свијета, Творца Бога, несразмјерио је већа од празне бесадржајие идеје хеге.вове, која је добпла тек своје бпће п у сазиању човјечијем — самосазиап.е и сазнање својег бића. Она не може да задовол.и нп религиозио осјећање, које тежи к заједиици с личним Богом, који је прпје свпјета створеи. (Свршиће се.)

је — сваки између браће, — и јест брат иама најблпжи, јер је примио пстп аигелскп образ, псти иут самоодречења п умртвљења тпјела, исте духовне подвиге поста, молитава н бдпјења, — у кратко то је сваки Хрпшћаннн, а у одношају према иама најближи је сваки инок. За што да један брат мрзп другога брата, презире га н псмијава? Ако је он образованији, смјерипјн, побожиији, послушпнји, неуморнијп у подвпзпма: такова препмућства приморавају нас да иоштујемо брата, а не да га презиремо. Гцмтол10к1јлгк, уЧП АиОСТОЛ, д()$1"к ко др$г8 л10= безни : чест'по Дрбгк др8га колкша ткорАШ,« (Рпм. 12. 10.). Кад свјетлост добрих дјела свпјетли пред нама, грјехота бп бпла заклањати очп, да ју не гледамо. За кога свијетлп ако не за нас, да ми подражавамо добрим дјелима ? Ако опазпмо код брата иашега гордоег, неуздржање, лпјеност, расијаност: такове слабостц опет

Поука новопостављеному нгуману (Наставак.)