Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

дан ваздушни метеор, без да и даље о томе говоримо. Дру г ° је погрјешно мишљење о појму прогреса — фаталисшичко тумачење прогреса. (И овога није лишен наш прогресиста). — Многи слијепо вјерују да је свако будуће љепше и богатије од прошлога п да на пр. XIX. вијек само по томе — што је он пошљедњи текући вијек, — неизмјеримо више свију вијекова прошлих, даје више квалитативне и квантитативне среће народима од онога, што су народи имали и добијали живећи у прошлим вијековима, који су већ у праху У том смислу, по мишљењу многих све ма шта да се деси у свпјету, све иде к љепшему и савршенијем. Чак и свака револуциопа катасрофа, с тог гледишта^ оправдана је, — јер бо и она креће човјечанство културноме развићу и у савршавању! ? Но вал.а знати: живот човјечапства да је потчињеп истим условима развића, каквим је подчињен и живот часних народа и живот — ако хоћете свакога човјека на по се. Човјек постепено пролази узраст младости, зрелости и најзад узраст старости, и тек у годипама здравога мужества достиже потпуно развиће физичких и правствено иптелектуалних сила; но на томе ступњу савршенства не задржава се дуго егзистенција његовога индивидуалнога живота; — послије младости и зрелости, почиње опадање и увелост животних сила, и мудра старост може битп богата знањем и искуством, но без силе и епергије, ипак неопходно се јавља на стању савршенијем, другом узрасту живота, природним путем приближаваЈући човЈ*ека к смрти. Нодобпа постепеност не само узвишавања но и упадка животних сила, примЈ*ећава се и у историји иарода. Сваки народ има вријеме рашћења, вријеме развитка, опадања

Стр. 81 и старости. И у човЈ*ечанству влада такав закон живота, и оно Ј *е имало своју младост, када су се почеле и развијале његове силе; оно ће имати и своЈ*у старост, када ће са почетком опадања његових сила, природно да почне и да слаби И ако такав прогрес доводи човЈ*ечанство к развитку његових сила, то он га, дакле, може довести и к упадку: оно што је имало свој почетак у времену, то са временом нмаћ.е и свој * свршетак. То је такође аксиома. Нека се данас групирају разни људски одпоси; нека се живот распростире на квадрат и куб, увећавајући разне потребности и налазећи повија срества к њиховим удовлетворењима; нека се сва ,.житејска" питања постигну човјеком, — све је то опет сигнал сазрјевања човЈ*ечанства, ма куда се и камо оно кретало. Може бити, дакле, да та сама шприна живота и разноврсност човЈ*ечиЈ*их брига и односа, послужи регресом за човјечанство к тој отрцаноЈ* старости, о којој многи тако мало мисле — вјерујући само у прогрес историје, у фаталистички ирогрес. Такав је поглед на прогрес стао достојапством даиас већине наше „безграматне" ннтелигепције, особито с времена кад Ј *е „геленизам" стао господином масе, тумачећи биће човјечиЈ*е диалектииким прогресом. Но ми ие треба да губимо из вида иикад то, да закон историјског развића иије и не може бити „хегеловска абстракција, и да је он тијесно скопчан са законом слободе, коЈ *а подједнако с вишом неопходном разумном силом, одређује ход —- ток човјечије судбе. Проктфен.е — чијим именом ми ћемо замијенити оно, што се на језику философа неких зове слијепом неопходношћу, указао је ту благу цијељ човЈ*ечанству и по могућству, нестјешњавајући слободу

П.-Х. источник