Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. &

Б.-Х. источник

Св. 3

садјејствује томе, да се не бп уклонило од одређеног му правца. У основу историјског развитка леже дакле закони категорички, који су нацртани „свише": они тако рећи и образују „канву" у историји културнога развића и прогреса у опште.

Тп законп, којп су основ човјечанства јесу принципи Хрпстијански, којима из стољећа у стољеће човјечанство и ступа на гусрет. Говорио: Милош С. Анђелковић, ђак академије.

Догмат о светоме посту. Преводи слободно из „Камена вјере" Вид. Парежанин, богословац у Рељеву.

У в о д. За различне болести требају и различне љекарије. Али ми овдје нећемо говорити о тјелеснијем болестима, нити о тјелесном лијечењу, него о духовном. Духовне дакле болести, које душу чиие немоћном, јесу гријесп, и дијеле се на три части: једни бивају дакле тијелом, једни душом, а једни пмањем. Тјелесни гријеси јесу: прекомјерно јело и пиће, пијанство, блудство, прељубочинство, и свака нечистоћа тјелеснијех гријехова. Душевни пак гријеси јесу: сваке лукаве и неваљале помисли: безаконе жеље, гордост, властољубље, величање, славољубље, завист, и томе подобна. А гријеси који потичу од имања, јесу: лакомство, грабљивосг, крађа, отимање, разбојништво, и свако пеправедно тециво, Свију овијех трију врста гријехова налази се разлика у.св. Писму. Св. ап. Јован у својој посланици говори: „Све шшо ]в на свијешу, шјелесма жеља, и жеља очију, и ионос живота, није од Оца, него је од овога свијеша " (I Јован. П. 16). Тјелесна жеља припада тијелу; жеља очију принадлежи ко имању; понос живота принадлежи души. Па као што је

болест од три врсте, о којој рекосмо, тако је од три врсте и лијечење. Трима врстама неваљалијех дјела огорчавамо Вога; а и трима врстама добријех дјела, која припадају души, тијелу и имању, можемо, само ако хоћемо, помоћу благодати божје, ублажити гњев боЖпји. Добра дјела душе јесу молитва; добра дјела тијела јесу пост, а добра дјела, која потичу од имања, јесу мплостиња. Ово је од три различите врсте лијечење трију различитијех рана, које је пошљедпца исповиједи и покајања. Ну, и о молитви и о милостињи не ћемо овдје водити мегого расправе с' противницима, а за пост много нападање трпимо од њих, као што ћемо видјети у овоме догмату. Али прије него што се прихватимо самога дјела, изложићемо овдје нешто што се односп к' знању. Знање прво. Шта је дакле пост и како се дијели? Пост у опште јест својевољно уздржавање од жељенијех сласти. Каже се „самовољно" уздржавање за то, јер уздржавање од онога, што бива по нужди,