Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 87

ако живећи останете у посту и молитвама пре ГосподомЈестира заповиједа Јудејима да посте па каже: „Постите ради мене; немојте јестп нити шта пити по три дана, днхву и ноћу: а ја и моја слушкиња такхфе не једемо." (4). Псалмопјевац, молећи Господа да му буде помоћник против онијех, који на њ нападају, каже поред осталога: Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу евоју!! (Псал. 35. ст. 13.); а на другоме мјесту, тужећи со пред Господом па безбожнике, вели: „Ко,вена моја изнемогоше од поста, и тијело моје омрша" (Псал. 109. ст. 24.). У књизи Јеремије пророка говоре синови Јонадана, сина Рихавова: „Не ћемо пити випа, јер Јонадав, син Рихавов, отац наш, забранио нам је, рекавши: не ппјте вина ни вп, ни синови вашн до вијека" (35. ст. 6,). А на другоме мјесту у истој књизи читамо: „А пете годиие Јоакима сина Јосијина, Цара Јудииа, мјесеца деветога огласише пост пред Господом свему народу Јерусалимском и свему народу, који дође из градова Јудинијех у Јерусалим" (36. ст. 9.). Пророк Данило каже: „У то вријеме ја Данило бјех у жалостп три недјел>е дана. Јела угодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста" (X. 2 и 3.) 0 пооту се спомиње и у књизи пророка Јоне: „И Нииевл.апи повјероваше Богу, и огласише пост". (III. 5.). Ево вп, који се противите посту и којп га, на жалост, не уважавате, имате много примјера из ст. завјета, гдје се очито видн, да је пост још и онда постојао, коме су се старо-завјетни праведннцн упражњавали. I (а шта вам се чини: јесу ли нам они тијем дали најбол.и примЈер да се и ми на њих угледамо, т. ј. на њихове

добродјетељи, те да у тијем напредујемо ? Не каже ли ап. Павле за све старо-завјетне праведнике, који постише: „А ово бише угледи пама"; и: „ово ' се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које пошљедак свијета до|>е" (I. Корин- VI. 11.). А и сам Исус Христос ставља за примјер Ниневљане свијема, које се кају за гријехе, па каже: „Ниневљани изнћи ће на суд с' родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше (постећи) Јонинијем поучењем: а гле, овдје је већи од Јоне". (Мат. ХП 41.). Рећи ћете, можда: Христос нас је ослободио од старозавјетнога терета јарма, — јер то потврђује и апост. Павле, говорећи: „Тако, браћо, нијесмо дјеца робињина него слободне. Стојте дакле у слободи, којом нас Христос ослободи, и недајте се опет у јарам ропства ухватити" (Гал. IV. 3.; V. 1.). Јест, али истп ап. каже н ово: „Ево ја Павле кажем вам, да ако се обрежете, Христос вам неће ни шта помоћи" (Галат. V. 2.). Из овијех ријечи, које су довољие да побнју свакн изговор, да не треба постити, види сс разговјетио којега нас је јарма ослободио Христос. Христос иас је дакле разријсшио-ослободио — од дужности обрезања као п обреда у погледу принашања старо-завјетнијех жртава. И за то већ не приносимо на жртву: овце теоце, волове, козлиће, тице и остале, животиње. Алн нас није ослободио Христос старозавјетие дужности у ногледу познавања Бога и испуњавања закона божијега, т. ј. да не иозиамо Бога и његове заповнјести да нзвршујемо. Није, јер бн иначе ослобођени били и од Богоданога : с I. . ч ,