Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 88

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

Глава четврта. Прописи о посту у опште по начину онијех, који су постили у новој благодати. Сам Исус Христос постио је четрдесет дана и четрдесет ноћи. А када га је по томе ђаво кушао, одговорио му је: „Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих" (Мат. IV. 4.). Тако исто постио је и св. Јован Крстите.љ, као што кажејеванђелист: „а храна његова бијаше скакавци и мед дивљи" (Мат. Ш. 4.). А о Јовану говори сам Христос овако: „ Дође Јован, који не једе ни пије" . . . и похваљује га као пророка и још више од пророка: „Ни један између рођенпјех од жена није изишао већи од Јована Крститеља" (Мат. XI. 11.). У књизи дјела ап. стоји написано: „А кад служаху апостоли Господу и о кад пошћаху, рече Дух свети: одвојте ми Варнаву и Савла на дјело на које их позвах. Тада постивши и помоливши се Богу метну хп е руке на н>их, и отпустпше их" (Дјел. апост. ХШ. 2 и 3.). Јеванђелист Лука говори о пророчици Ани, да је она постила и служпла Богу у храму осамдесет и четири године. „И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова . . . . И та удовица не одлазаше од цркве и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом" (Лука II. 36 и 37.). Тако је постио и сам ап. Павле одмах у почетку кад се је обратио из незнабоштва у Хришћанство, као што читамо из дјела апостолскијех: ,,И бјеше трп дана слијеп, ине једе нитп пи" (Дјела ап. IX. 9) Он исти (ап. Павле) пише много у својим посланицама о гладовал.у и о же!>и. Тако је постио и Корнилије, који бјеше капетан у Ћесарији од чете која се зваше „талијанска". Он сам говораше; има четири часа да постим ске

до овога часа, а у деветом часу, молећи се у својој кући, ви^ех човјека обучена у свијетлој одјећц који стаде преда ме (т. ј. анђео). Апостол Павле у својој послапици Тимотију каже: „Више ие пиј воде, него пиј по мало вина, желуца радп својега и честијех својијех болести" (I. Тим. V. 23.) Од туда може сваки виђети, колико пошћаше ап. Тимотије, који вина ни мало не пијаше, осим по савјету односно заповијести својега учитеља, св. ап. Павла. 0 посту свију апостола у опште сам Исус Христос говори: „Кад се отме од њих женик, онда ће поститп". Можда ћете, противници поста, рећи на ово; одлазак женика представља смрт Христову. Апостоли постише дакле само , пошље Христове смрти, а не и у остало вријеме. Али вам ето на то одговора: Одлазак женика Христа не означава само смрт Христову, него и вазнесење на небо А да су апостоли постили и по вазнесењу Христовом на небо, то се јасно види већ из горњијех примјера. (Дјела апостол. ХШ. 2.: XIV. 22.). То се исто може виђети и из овијех ријечи; „А Петар и Јован нђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сахат" (Дјел апост. III. 1.). А извјесно је да нијесу јели. Девети сохат по источ. рачунању јесте по нашему: трећи послије подне. Шта ћете дакле рећи, противници ? Хоћете ли нак ово: апостоли постише онда, кад се оте од њих женпк —- Хриетос? А ннје ли се од нас тај исти женик душа нашијех — Христос раздвојио? Од апостола раздвојио се је Христос само тјелесно, т. ј. они га послије његове смрти на крсту, када им се јављао за четрдесет дана н ири самоме вазнесењу на небо, ннјесу моглн шфети у његовој тјелесној природи; алп с' благодаћу својом духовно