Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 90

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

да исшријвблуује гордељивост> сујету, сл«вољубље; да у оишше чула наставља на пуш мрави, краЛе реЛи, пост је иреславии убица сшрасши; пост угушује сувишне неморалне жеље и иобјеђује сваку бјесноИц шијела; иост је празник одлични. Друга корист , која долази као шљедство поста, јесте та, што уре|»ује душу за модитву и да мисди само о ономе, гато је небеско. Тако је Мојсије уредио душу своју постом, прије него што се је усудио изићи пред Бога, да с' њпм говори, кад је имао примити и Богодапи закон на таблицама, прстом божијим исписан. Исто тако постио је и пророк Илија четрдесет дана и четрдесет ноћи, прије него што се је удостојио да види Бога „во гдасје хладна тонка" на Гори Хориви. Тако се је и пророк Данило спремио „триседмичним" постом, да сазна и разумије откровење божије. Пост је дакде баш као степенице, по којим се узноси ум љуцки на небо;он је као крила, на којима душа лети к' Богу; ђе мисли о њему и о ономе, гито је на небу. ТрвЛа корисш од св. поста јесте та, што он рађа у нама особиту побожност и богопоштовање. Тако пророчица Ана у посту и молитви сдужаше Богу и дан и ноћ (Лука II.). А она не пошћаше овако по божијој заповиједи, него по својој соиственој вољи. Али овпјем својијем својеволшијем постом заиста Бога поштоваше и њему служаше. 0 овоме говори и св. ап. Павле: „Молим вас дакле, браћо, милости божије ради, да дате тјелеса своја у жртву живу, свету, угодцу Богу; то да буде духовно ваше богомољство" (Рпм. XII. 1.) Овдје ап. говори о укроћавању тјелеснијех страсти, што особпто бива постом, и ово убијање тиједа назива „словеснијем служењем ",

Чвтврта корист од св. постајест та, што он умилостивљава у гњеву Бога и њега задовољава. Тако синови Израиљеви постећи умилостивише Бога те одржаше славну побједу. Тако је и цар Ахав, који иначе бијаше безаконик, убица, отимач, пошто оте впиоград Навутеја, и њега самога уби: постећи и убијајући своје тијело, добио олакшање и од чести помиловање пред Богом. Тако и Ниневљани, постећи строго, ублажише гњев божији према себи. Тако бијаше и за времена Јестире и Јудите, када се људи избавише постом од предстојеће смрти. Пророк Јопло у у књизи својој говори људима: „И сад говори Господ Бог ваш: обратите се к' мени свијем срцем својим и постећи и плачући и тужећи. И раздерите срца своја а не хаљине своје, и обратпте се ка Господу Богу својему, јер је милостив и жалостив, спор на гњев и обилат милосрђем и каје се ода зла" (П. 12. п 13). Пвта корисш од св. поста. Постом испроси човјек од Бога како времено тако и вјечно блаженство. Тако је Ана, жена Јелканова, испросила у Бога сина Самупла. Св. Амвросије Милански хгаже; „Црцјево празно јела, би испуњено сином". Пророк и цар Давид мораше себе постом за то, да би исиросио у Бога живот своме снну, који му боловаше. Тако се је Сара постом спасла од бјесова, да се обнстине Христове ријечи: „Овај род не може се шнћерати нпчим осим молитвом и постом" Но особито ова корист св, поста, т. ј. получење од Бога вјечнијех и временијех блага, види се у ријечима Исуса Христа, којц говори: „А кад ти постшп, намажи главу своју, и дпце своје умиј. Да те не впде људи гдје постиш, него