Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б-.Х. ИСТОЧНИК

Стр. 91

Отац твој, који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно" (Мат. VI. 17. и 18.). А дати неће ништа друго, осим илату. Овдје Исус Христос ставља насупрот прави непритворни пост, посту фарисејском, који је лицемјеран. Јер Фарисеји кад пошћаху, бијаху жалосни, хотећи да их за то хвале људи. Зато о њима говори Христос: „Заиста вам кажем да су примили плату сноју", т. ј. похвалу од људи. Истински пост, који дакле није ли-

цемјеран, не циља на то, да стене

похвалу од људи, него очекуЈе плату своју на небесима, да се испуне ријечи Христове: „И Отац твој кој'и види тајно, платиће теби Ј *авно" ! Почем дакле обећава Христос плату на небу за пост, то они, који нскрено без притворности — посте, могу и хоћс заслужпти својијем таковијем пошћешем, и испросити себи у Бога и времено и вјечно жељено блаженство. А све остале користи св. поста. па ма да пх ко и много стече, убрајају се у извор пет горепомепутих користи. (Наставиће се).

0 разлозима којп раскидају брачиу пезу. и о судском иоступку у парниди за раскид брака. Напиеао: Тома Алагић, прота, професор Богословије. (Наставак.)

Ми дијелимо разлоге, који раскидаЈ - у брачиу везу у пракси православне цркве, према њиховом поријеклу и вриједности са црквеног гледишта у три врсте. У прву врсту иду разлози, које ј е установила црква на основу својијех канопичкијех извора. Ови се могу назвати каноничким разлозима у тијесном смислу. — У другу врсту иду разлози, које је истакла и утврдила грађанска власт (старо-грчко грађанско право), које.је у току времена и црква примила у своје зборнике. Ови се могу назвати тлуканоничким разлозима. У трећу врсту иду разлози, које истиче нешто старо, нешто новије грађанско законодавство, но к0ј - е црква још није усвојила; међу тијем догађа се, да у неким нриликама и у неким крајевима вриједе у парбеним брачним пптањима. Ови се по томе могу назвати пеканоничким разлозима. А. Канонички разлози. I. Прељуба. У светом писму изречно стоји, да сваки треба, да дрзки женидбу у части, женидбена посте.на да буде чиста, зкене да љубе своје му-

жеве,

А а °УДУ

поштене, чпсте

и Да ј<:

сваки, који погледа на туђу жену са жељом, учинио је већ прељубу у срцу своме 1 ). Газлог, да се раскине брак услијед прељубе оснива се, као што смо наприЈ *ед казали, на ријечима Христа Спаситеља, које су послужиле за основ апостолској науци и каноничким одредбама о овоме предмету 2 ). И старији и новиј'и , црквени и грађански закони држе прељубу за разлог, којн раскида брак. Византијски грађански закони и стара црквена правила, држе за прељубу, не само кад жена крај својега законптога мужа има тјелеснп дотицај и са којијем другијем човјеком ; или муж код евој е жене са туђом женом, илн кад жена остави свога мужа и пријеђе к другоме, или кад жена премами ту1)ега мужа, или муж остави своју и пријеђе к другој 8 ), — него и тада, кад жена прије удадбе, или у времену од првога брака до другога, има с киме тјелесни ') Иосланица аиостола Павла Јеврејима гл. 13., ст4. Тпту гл. 2.; ст. 4. и 5.; Солуњанима лрва посл. гл. 4., ст. 3., 4., о. и9.; Мат. гл. 5., ст. 98; 2. Петрова гл. 2.; стих 14. 2 ) Прва Кор. гл. 7. ; трулскога сабора нравило 87. и 93.; картаг. саб. нрав. 102.; Вас. Вел. прав. 9., 37., 39., 77. и т. д. 3 ) Вас. Вел. ирав. 9.; трулскога саб. прав. 87.; испор ан. нрав. 58. и његово тумачење у ИидалионУ (Птј05сХ'.0У), страна 34, атиискога издања од год. 1841,