Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 92 Б.-Х.

додир, изузевши прилику, кад се то деси силом, услијед обмане или другога кога забрањенога дјела) 1 . Кад дакле има муас праве доказе, да је његова жена била с другијем, н. пр. кад јеопавио, да је с другим зачела, кад приведе свједоке очевидце, или означи прилике, у којима се то збило, тако да могу увјерити судију о пријеступу, — може искати, да се брак његов раскине 2 ). Но прије него што иште раскид брака, ваља муж да има ово на уму: 1. Ако прије својега брака са евојом женом, ни1е ништа знао за њен неморални занат и поступак, него тек кад се оженио с њоме и видио; да је изгубила невиност дјевојачку блуднијем животом 3 ); онда може тражити раскид; ако ли је знао, или ако је узео удовицу прије него што је истекла година дана њене жалости и црнине за првијем мужем, или пак 9 мјесеци, односно 6, или у времену, кад се не може знати, да ли је иста зачела с њиме или с првијем мужем 4 ), — његова тужба послије нема вриједности. 2. Чим открије кривицу своје жене, треба одмах да прекине тјелесни саживљај с њоме, па да прикаже невјерност и превару њену најближој родбини и позваној власти; ако лијој опрости, илп продужи да живи с њоме, што значи, да јој је опростио, или поднесе тужбу против њетекпослије некога времена, послије неколико година 8 ), — тужба му нема вриједности. Исто тако не може тражити да се развјенча са женом, кад ју је сам наводио или нагонио да чини блуд. Осим директне прељубе има још некијех поступака, који се противе чистоћи и вјерности у браку, који воде к прељуби, и који због тога могу да раскину брачну везу. С почетка бијаше муж изузет од законске оштроће у овоме, а жена бијаше кривља и мораде по обичају, као што каже Василије Велики, више да трпи 6 ) •, али је Ј ) Вас. Вел. иравило 49. 2 ) Исиор. знатног грчког правника Константина Арменопула дјело (од год. 1345.), књига 4.: „ПерЈ лиаесо? Гацо -Ј. 'у.у! тш астчоу аитоб". Венец. изд. од год. 1805. 3 ) Пета књ. Мојс. гл. 22., ст. 20. и 21. — Код Арменопула стоји: Еау гс$ тбу хоироч тоО Га[лоо беч гирГј Гоуосг/.х кард-еуоч 6 А^орос .... у.ул г / ГиуаГха чу. хатачр^етас о: а [хог/есау, еаоу/тас V« ехаце ацартЈау тоО Гајлои". 4 ) Испор. опћега грађ. законика за царевину аустријску §§ 120. и 121.; грађанскога законика за краљевпну Србију § 105. 5 ) Фотијева номоканона (зборника) натпис 9., гл. 30. 6 ) Испор. Вас. Вел. цр. 9. ; 21., 31., Зб. ; 37., 39. и 48.

Св. 3

касније за слпчне пријеступе исто тако подло жан казни као и жена; и како год могаше муж да тражи од своје жене, да буде чиста и поштена у свима својијем поступцима, који доди рују моралну страну њиховог брачног живота, тако исто може и жена да тражи од свога мужа. — Муж даје повода, да његова жена иште да се раскине брачна веза: 1. Кад покушава да доведе евоју жену у неморалан одношај с другијем људима против њене воље 7 ). 2. Кад опћи са туђом женом у истој кућп или гдје на другом мјесту, или одлази од куће на дуже времена и крије се од своје жене, да тјелесне евоје насладе подмири, и кад неће да одустане од своје развратности при свем том, што су га опомињали и одвраћали од тога његова жена, родитељи, сродници и други честити људи 8 ). 3. Кад је пред судом потворио на своју жену, да је учинила прељубу, тако је пред свијетом увриједио, понизио и осрамотио, и тијем потро основ будуће брачне среће, слоге и јединства између себе и своје жене 9 ). —• Грађански закон одређује још и казан затвора, као свакоме, који нанесе уврједу части и поштења, било пред јавним судом, било иначе 10 ). Изван сваке сумње је, да женин блудни живот јаче потреса мир и спокојство у породнци п ван породице —• у јавноме друштву, и да развратна жена прије може да обори породични и племенски глас, да својијем развратним животом створи у кући, за коју је много више везана него муж, моралну и материјадну пропаст. ГБен посао своди се у много мање тачака, него мужевљев, али за то се и осјећа прије и јаче, кад напусти коју своју дужност у брачноме и породичноме животу. Бестидна жена не мари ни за образ, ни за дјецу, која прву његу и ирво васпитање од матере треба да добију, ни за какву нравду и поштење у свијету. — Жена даје повода, да се муж њен развјенча с њоме: 1. Кад иде против воље и знања свога мужа с туђи^ људима на гозбе и пијанке, на ') Јустинијанова новела 117.; номоканон (Фотијев) натл. 13., гл. 4.; Арменоп. књ. 4.; Кормчија гл. 48. 8 ) Номок, натп. 13., гл. 4.; Арменон. сп. мј. е ) Номок. на-ш. 13; Арменоп. сп. мј.; испор. 5. кн>. Мојс. гл. 22., ст. 13. 10 ) Казнени закон за Босну и Херцеговину од год. 1884., § 447. Судска пракса увијек нокушава да иакирк жену с мужем.