Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Према народној традицији онога краја подигао је овај манастир некоји потомак рода Немањина. Но та традиција није поникла као што хоће писац Гласниковог чланка од године 1889. ушљед кривог читања натписа од године 1697., што се налази над вратима унутарње цркве, ђе је неко израз: пл-к/иене Л1Д()Ц -ћк" прочитао као: „(С пл^клм не/ид= нићк", већ је њојзи јамачно темељ у истинитом факту, који налази потврде и у самој народној пјесми 1 ), ђе се међу задужбиЕ1ама славиијех краљева и царева рода Немањипа, спомиње и „Озрен црква

Многи писци држе, да иаше народне пјесме ничако не могј служити као ослонац сазнавању поједиПих догађаја у српској прошлости, пошто је дул»им временом, а путем усмене предаје једнога кољена другоме, облијеђела првобитна основа њихова, многе појединости позаборављане, испреметане икриво претстављене, па још и разни далеки догађаји у једној пјесми изМијешани. Ону пак пјссму, у којој се олјевају дот. српски манастири као задужбине слав. Немањигћа, па међу њима и ман. Озрен, ирибил>ежио је слав. Вук од знаменитог срп. гуслара Филипа Вигпњића, па би когод могао рећи, да је можда исти Ф. В. у.једно и творац оне народне традиције о основатељу ман. Озрена. Но питање је сад, откуд пок. Вишњићу та мисао ; дали је постала непосредно у његовом мозгу, или је он нашао већ готову у виду старије пјесме или приче, па је само придодао оној пјесми, коју је можда он прије удесио својом богатом пјесничком творачком снагом? Но свакако ; та мисао ииак није морала бити баш таково неиосредно дјело, јер кад се узме у обзир, да се у дот. жввотописима краља Драгутина сиомињу по Босни задужбине његове и његових синова: манастири Ломница, Иапраћа и Тавна, онда би се лако могло вјеровати, да је она народна пјесма постала много раније од Филипа ; а тако исто и она народна прича о ман. Озрену, као задужбини сл. Немањића. Кад је дакле народна традиција (пјесма, прича] истинита у погледу Ломнице, Напраће и Тавне, то онда загато неби била поуздана и у погледу ман Озрена, који је врло лако (како на другом мјесту спомињем) могао бити задужбином крал»а Драгутина, или кога другог од рода његова. С тога ја уједно држим, да наше народ. пјесме нијесу важне само у историјско-културном погледу, као рећи ћу — књижевни производ народног ума, већ да се у свакој њојзи налази као језгро и основа становити неки догађај (или више њих) који се путем анализе самог садржаја пјесме ; и сравњивања са другијем споменицима лако наћи може. Што се пак тиче садржаја саме ове пјесме у ногледу ман. Озрена, то се неда баш деФиннтивно утврдити, да ли јв онај њен пасус сасвим истинит, ,јер за сад нема Директне потврде у другијем изворима, пак још на велику обазривост у тој ствари упућује и та околност, што се сви манастири у Сраству, којима се иначе незна основатељ, приписују Немањићима, исто тако, као што и градови Јерини!

на сред Восне славие" 2 ). Кад се узме у обир, шта о старости грађевнне каже г. Стратилшровић, па сравнп са допуштањем писца Гласниковог чланка од године 1889. и са оном народном предајом, онда је лако поставити ову врло вјероватну хипотезу: да је ман. Озреи подигнут у ономе времену, кад је краљ Драгутин као угарски вазал владао земљом Соли и Усором (1282.—1316.) у којој тада лежаше и то мјесто, и да је баш снм он подигао тај св. храм, или можда његови сииовн, или твегока ћерка Јелисавета, баница босапска, супруга бана Стефана Котромана. Јер кад се 1вему и његовијем синовима приписује градња другијех манастира по задобивенијем босанским или повраћеинм србијанскнм крајевима, као "'то су манастири Папраћа и Ломница у власенпчком, и Тавна у зворничком котару 3 ); — онда се дакако може врло лако вјероватп и то, да је и манастир Озрен производ њихове вјерске ревности, премда се у дотичнпјем љетописима о томе ништа не спомиње. Излази дакле из свега тога, даје манастир Озрвн јамачно асновап и иођигнут конг^ем ХШ. или тчетком XIV. вијека, и да је задужбина рода Немањина , према чему је онда и она народна традпција о тој ствари на истипи основана, чему нипгга не смета онај несразмјер са бројем 2 ) Писац труди се да докаже, да тај маиастир никако и није дјело Немањића, па зато на стр. 35. говори овако: „Ријешило се ово овако или онако",' (тиче се читања у иогледу ријечи ^попдтом" У натиису, ка^ п попд тодл". ИЛИ ^погтдки", или ^попрдкн*') „ТОЛИКО ииак стоји, да храм озренски није саградио пои Јаков Немањић, него поп Јаков Марић". Но ова тврдња отиада, пошто је г. Стратимировић доказао, да у натиису у истини стоји ријеч попдтогд^ ? према чему онда поп Јаков Марић никако и није основатељ манастира Озрена, јер понатосати и подигнути (саградити) није једно и чсто. Осим тога, други споменици тога манастира свједоче, да је он подигнут много раније од Јаковљевог натписа. 3 ) Чупићева „Годишњица" II ; стр. 244, ђе учени г. И. Руварац приводи ту околност и спомиње дотични извор.