Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3 Б-.Х.

5. Црква је изпутра била живоиисаиа, а тај живопис, како вели госп. Стратимировић „припада цвјетноме добу иароднога црквенога сликарства, и који, — премда тек од чести сачуван, — рјечито свједочанство пружа о развијеном умјстничком чувству и доорој техници " (стр. 68.). Тако тврди госп. Страт. у пркос ономе ранијем изпађању „Гласника", који каже (стр. 37.), да фреско-слике у озренској цркви нијесу изведене „у оном укоченом штилу, који је значајан за византинске црквене и свјетске сликарије", већ да „сјећају на онај умјетнички правац, који је послије гласовитог СНоИа у XIV. вијеку завладао у Италији, и оданде се раширио по свој Европи", — према чему онда оне слике неби биле дјело домаће српске сликарске школе, већ радника са запада. Но ја држим, да је у овој ствари истина на страни госп. Стратимировића, пошто је јасно, да писац није проучавао радња по српскијем манастирима разнијех вијекова и крајева, па без тога проучавања и није у стању, да буде у свему истинит и поуздан ист ражиналац нашијех српских старина, него пада у разне погрјешке. Од појединих слика, које су до данас мање или вигае сачуване, спомиње г. др. Трух. слиједеће, и то: I у третрати: над улкзним вратима на западном зиду св.Богородица ; лнјево од врата Христос са Маријом Магдалином , над којом је сликом вијенац мањих округлих слика, које престављају пророке; II. у кубету: између сводова (ћемера) свети Евангелиста: исиод иророка дванајест аиостола; између прозора осам иророка; а у врх кубета Исус са ан^елима 1 ); III. на горњем мјесту: св. Ј ) У „Источнику" од 1890. стр. 74. приводи се мјесто овога : „ Христос са 12 ашстола око њега".

'ЧНИК С *р. 113 Богородица 2 ); IV. на олтарасом зиду: над подпожницима осам свешитеља (не каже којих); над њима у виду уског ћенара слике разних светитеља, а над овима Исус са 12 аиостола; V. у десно] ширијечној лађи: св. Евфимпја и друга четири светител.а; лијево од прозора иолагање Исуса у гроб , а десно Воскресеније Х.ристово. Е овијем сликама вал.а додати још и слику св. Ћирила, коју спомиње госп. Страт. и која се налази уз јужну ивицу олтарске апсиде, при којој је још и запис о пресвитеру Страхињи, о коме ће касиије бити нарочитог говора. Но осим свега овога, не би требало никако сметнути с ума оно расправљање госп. Г В. Страт. (стр. 69.), према коме се у погледу израде овијех слика може рећи, да оне нијесу иостале све у једно вријеме, ни од исте руке, иошто „образ св. Богоматере у ирепрати, отсшупа и гитилом и бојом од живоииса у глав. цркви ", па ја према томе и држим (како сам напријед напо-

2 ) На истој страни „Источника" спомиље госп. 'Јо. П. ово: „У олтару на горњем мјесту, а под провором, види се насликан жртвеник, а с десне стране мало дал>е види се човјечији лик са круном на глави, и око ње вијенац, а сав лик иагледа да је у свештеничком одијелу, држећи у руци написано ово : ^Изр^дно ш прнкж*т"6и Богородиц^ и и т. д., па дал,е: ^П о/иани гогподи рлкл гкоего прккитчрд стрднн8 и . Овај, у неколико непотпун навод госп. Ђ. П. не сллже се са опажањима г. г. др. Трух. и Страт. ; потто према њему ивгледа: да оно не би била слика св. Богородице, већ некојег владајућег, или иног свештеничког, а не светител>ског лица, и вато, што, као да се вапис о преввитеру Страхињи налаеи ув овај лик. У оиису г. Ђ. II. није означено, да ли онај лик са онијем жртвеником сачињава једну групу или не, и у каковом одношају стош он (и можда још који) према оном жртвенику, па ја с тога чисто држим, да би оно опажање др. Трух. било сасвим вијерно и правилно, чему као да понајбол>е у прилог говори онај запис: ^нзр/лдно" и т. д , само невнам, што би мислио у погледу мјеста, ђе се налази запис о презвжтеру Страхињи, који је према г, Страт. (стр. 69.) на сасвим другом мјесту ; и ув други светитељски лик. Свакако би добро било, да се потанко истражи одношај оног жртвеника и оног сввтител>ског лица, евентуално цијеле оне групе ликова, јер се можда у оном лику код жртвеника са круном на глави, а свештвничким одијелом, ако није слика св. Богородицв, садржи кл>уч, који би могао ријешити тајну о основатељу манастира Оврена.