Bosansko-Hercegovački Istočnik

V

Стр. 119

цркве, а п у свијетској историји витешког и мдого -пропаћеног српског народа. Мати и отац св. Саве такође ступе у монашество. Стеван Пемања закалуђерио се је 1196. годпне у својој задужбннп Студеници, а упокоио се је 13. фебруара 1199. год. Супруга Стевана Немање, а мати св. Саве постане монахиња и добије пме Анастасија; брат св. Саве Стеван Првовјенчани (1196.—1227. год.), пошто се је разболио, и видио да ће умријети ступи у калуђерство и у калуђерству и умре — 24. септембра 1227. год. Њега је света мати црква признала за свеца, тијело му се п данас налази у манастиру Студеници. Син краља Стевана Првовјенчаног Предислав — такођер се је по калуђерио и звао се је Сава П., а био је архиепископ. У опште за владе славних Неманића источно православна српска црква на сав је мах цвала, а онда боме и свештенство, како мирско, тако н монашеско; но ппак кадуђери су имали веће привилегије (правице), а то можемо виђети из Душанова закона. Неманаћи, особито Стеван Немања — отац св. Саве млоге је манастире и цркве поградио, а на њ су се угледали и други владаоци ; те све један по један подпзали манастире, који су тада били једини културни заводи. Лнјеио вели одломак једне српске народне пјесме о српским манастирима, и ту се (у пјесми Мидош у Латинама 1 ) каже између оеталога: „Јесте мудри, ал' зборите лудо: Да ви знате наше намастире, „Наших славних цара задужбине „Какин су и колики ли су! „Да вндите лавру Студеничку „Не дадеко од Новог Пазара; „Да видите Ђурђеве Ступове „Код Дежеве, етаријех дворова „Задужбине цара Симеуна; „Да видите чудо невиђено, „Б'јел Вилендар усред горе свете, „Задужбину Саве светитеља „И његова оца Симеуна; „Да видите Жичу код Мораве „И код Ибра више Карановца, „Сопоћане Рашки на пзвору, „Задужбпне светога Стевана, '). ЈЗиди „срп. нар. лјееме" В. С. Карађић X. теига вд^але 1887. Биогра^.

„Срнског краља првовјенчанога; „Да видите Папраћу велику „Виш' Зворника Спречи на извору „Под високом гором Бороговом, „Задужбину Вукана жупана; „Да видите високе Дечане „Код Призрена града биједога, „Задужбину краља Дечанскога; „Да видите Рачу пребијелу „Код Сокола украј воде Дрине! „Да видите дијепу Троношу „Код Лознице на р'јепи Троноши, „Задужбину браће Југовића; „ Да видите славну Раваницу „У Ресави ниже Параћина „На студеној р'јеци Раваници, „Задужбину нашег господара „Господара, славног кнез-Лазара; „И остале Српеке намастире, „Да видите, пак да се дивите, „Какви ди су и колики ли су!" * И збиља српски владаоци велику пажњу обраћаше светим манастирима и црквама. Но, не само, да они т. ј. српски вдадаоци подизашв манастире, већ то чинишс и српски племићи, а и имућнији Срби — — „Да се у н>има поје детурђија, овог свијета као и онога". Тако у старо доба манастири се дијелише: 1. Манастири приватних лица, или ти пак општина, ови су били сасвим независни, они нису ником ништа плаћали. Калуђери су ујектенији спомињали осниваче таких манастира. 2. Епархијски манастири, ови су плаћали дације наддежном архијереју. 3. Ставропигнални, над оваким манастирима патријарх би усадио крст и морали су самом патријарху пдаћати неке дације, и били су непосредно у сваком погледу патријарху подчињени" 4. Дарски манастири, ови најбоље стајаше, као царски манастири. Сретним би се сматрали они манастири, који би се прогласиди царским манастирима, и то бијаше највећа мидост, кад се овог или оног ктитора прогласи манастир царским. Царски манастири нијесу зависили |о митрополитима, епископима патријарсима. Они су биди од сваког данка ослобођени. 1 ) Види „Историја срп. народа" кн.ига Д. од П. С, Срећковић стр. 871.