Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

в.-х. иеточник

Стр. 243

штеног госп. митрополита архијерејски благослов и дозвола, да темељ освјешта пречасни г. Јоваи Пе^анац, прото, са оближњим свештеницима. Освећење бијаше одређено, да буде по свршетку божанствене литургије и то у недјељу 2. маја у јутру. Када звоно огласи почетак службе, све православно грађанство сакупп се у цркву тако, да је била дупком пуна. Међу грађанима бијапте и лијеП број сељака из оближњих села, који дознадоше за освећење По свршетку божанствене литургије, пошла је из цркве до иа школски темељ литија, за којом је ношена царска застава (барјак), а за овом српска народна тробојница, за заставама ишла је у реду школска младеж (103 школске дјеце), у пратњи учитеља и свештепика, а за њима у духовној радости шшвајући народ. Када се је дошло на мјесто темеља, отпочео је пречаснп госп. Јован Пећанац водо-освећење. По освећењу и окропљенију темеља, држао је помеиути прото говор, у коме је оцртао значај и важност свечаности и племенито добротворно дјело митрополитово, позвавши народ, да остане свагда захвалаи и благодаран свОме добротвору митрополиту на учнњеном доброчинству и високој влади на милостивом подјелењу дозволе за градњу школе и купљење прилога. Ко мало боЉе по-

знаје овај благодарни српски народ, и ко је могао мало дубље завнрити у душу и срце присутног народа, тај је само могао у нотпуној цјеЛини видити и упознати благодарност његову нрема своме добротвору митрополиту. Ведра чела, весела лица и усклнци п жчвио и , бијаху спољашњи изрази благодарности и унутарње душевие расположености. По свршетку гов )ра госп. Пећанца, прочитао је учитељ Тркуљић споменицу, на којој су се, по прочитању, потписали члановн општине и одличпији присутни грађани, те је иста стављена у основни (темељац) камен. И ако су прилози за градњу школе од православних грађана у Варцар-Вакуфу прије покупљени (иреко 600 фор.) ипак је по положењу темељног камена пало прплога за градњу школе 70 форинти. Тако смо у име Божије положили темељ нашој школи и народ се тек у 2 сата по подне разишао, молећи се Богу за сретан довршетак започетог дјела и здравље и дуг жпвот свога добротвора митрополита, жељно очекујући да га што прије ниди у својој средини, те да му ода ону почаст, која прнпада добротвору архијереју! Варцар-Вакусј) , 7. маја 1893. Планинко.

Ријеч иа Духоне. Говорио у српско-православној цркви у Пазарићу Коста Ђ. Стефковић, богословац п учитељ. /7 напунише се сви Духа светога и сшадоше говоргши другим језицима, као што им Дух дфаше, те говораху. (Дј. ап. 2: 4).

Благочсстиви ХршиЛани' и милџ роде српски ! Горње ријечи, које изговојшх , чуше се данас из сзетога апостола, књиге, коју су нисали и саставили свети аиостоли Хрпстови. Оне су ааиста значајне ријечи, јер означавају ночетак рада апостолског. Па ко су то, што су се напунили духа светога ? То су мили роде светн апостоли Христови, прости људи, рибари. Сиаситељ Христос Господ, који је за нас страдао и онолике муке претрпио, који је васкрсао и са васкрсењем својим сатрао смрт и ђавола. који се је у четрдесети дан но своме васкрсењу узнио на небо, казао је својнм апостолима да не иду мтсуд из Јерусалима, него да чекају, док им

пошаље Духа светога, Утјешитеља свијета, који ће пх научити свему и евачему. Светп апостоли Христови, као послушни ученици његови, испунили су то, те су са нестрпљењем очекивали, када ће доћп, тај радосни дан, у који ће дочекати Духа светога, то треће лице свете Тројице. И заиста дочекаше га, јер у десети дан по Васнесењу, спђе на њих Дух свети у виду огњенијех језика, и онн ночеше говорити различним језицима. Тај догађај, мили роде, збио се је на данашњи дан, на дан кога сви православни светкују. Па ево н ми мили роде скуписмо се у овоме светом храму, да га и ми на достојац