Bosansko-Hercegovački Istočnik

б*р. 248

ЗнамениТи Лансеро ЧиНИо је масу посматрања над болесном дјецом п он између ое г галог_ говори, да, међу 160 дјеце рођене од иијаница, 60 су страдали од епилепсије (паданице), а 48 од грчева још из најранијег доба дјетињства. Други су бројеви још озбиљнији: од 83 дјетета, која су имала епилепсију, 60 је било од пијаница. Болести које долазе као пошл,едице пијанства не могу се нн нзредати. Падавица, неразвијеност, гуке у мозгу, грчеви, ноћља плашња, идиотпзам, и напошљетку иарализ, ето пошљедице чашице ракије, коју родитељи безбрижно испијају, не мислећи, да не само себе, но и све своје потомство тиме трују. Трсба примјетити, да се тсијанстно пе огпеда у I громном једноврсменом испијању алкохоличног пиНа\ Човјск, који пије дневно по пола до један литар вина или иеколико чашица ракије^ исто је такав иијаница као и онај, који се јсдан пут у ■недјељу наиије до безумља! Човјек се и у једном и у другом случају једнако трује; а смољагиња разлика ту ништа не значи! Рушење здравл.а и организма је једнако и свако редовно — макар и умјерено — употребљавање шпиритуозних пића отровно упливише на дјецу. На ту околност треба обратитп пажњу оних људп, који су навикли, „ради отварања апетпта", пити по 6—8 чашица ракије на дан. Нашљедственост пијанства код дјеце показује се још у хомогеној форми. То значн, да дјеца још нз најранијег доба осјећају потребност јаких пића. Потребност та може се видјети у томе, што дјечица од 2—3 године облизивају чаше од вина, за тим почну красти п кријући пити, док се, кад порасту, не учине древне пијанице. Један берлпнскн професор прича о четверогодишњем дјетету, које су случајно на улицн кола оборила. Кад су га подигли, видјело се, да је дијете пјано. У љекарским биљешкама има много таквих примјерм. Оспм родитеља врло рђаво унливишу на дјецу и дојил>е пијанице, које нредају дјеци заједно са млнјеком и страст к пићу. Осијс тога пијанство се дјецн предаје и посрсством органа за дисање. Родитељи држе крчму, гдјс се сваки час точи пиће, дједа ту дишу ваздухом, који је напуњен шпиритним за-

6». б дахок, те се Тако трују и добијају страст к пићу. Други је облик пијанства код дјеце не нашљедствен, него временом п навиком присвојен. Изгледа врло неразумл.иво, што дијете, чији су родитељн сасвнм трезвени људи, постаје пнјаница. А, међутим, то је несумн,ив факт. Пнтање је, којнм начином се тај норок укорјењује? Сасвпм просто. Пе само код иростог народа, него и код интелигенцнје постоји обичај давати дјеци „мало вина" да бн им се снага поткријепнла. Дјечица се привикавају томе и на крају крајева почињу већ и самп красти вино. Као што се види, тај обичај води к пијапству и њсговим иошл,едицама — цијелом низу гаешких] неизмчивих болесши! Истина, међу простим народом, особито у крајевима гдје је јефтино, дају вино дјеци као додатак уз слабу храну. Осим тога и међу пнтелигенцијом дају вино дјеци школског узраста, када се повраћају кући, уморни од прекомјерног рада. Чашица вина, тобож, као да окријепљује такву дјецу. Али то окрјепљавање је врло кратко, поелије којега долази још већа сусталост и слабост; а на свршетку таква навшса доводи дјецу к пијанству. Често су криви и љекари. Онп пропнсују дјетету даваљс впна, које је у некнм случајевима потребно. Дијете се поправи и љекар га престане лијечити, али заборави казати, да му зина не треба више давати. Родитељи, видоћн како вино добро дјејствује, продужавају га давати дјетету уз храну, те се на крају од тога развије пијанство. Погдјегсад неискусан љекар говори да се дјетету даје вино и не промигаљајући о пошљедицама, које нпкад не изостају. О једном изванредном случају прича професор Менден. Петогодишње дијете је доведено било у хирушку болницу због прелома кости. Завплн су му као што је требало. Други дан у вече код њега су се нојавнлп знаци безумног бунцања („(к Нппт (тстепв"), какви се само опажају код најгрознијих пијаница. Престављали су му се еве некакви мншеви, мачке и т. д. Распитали су о дјетету. Дознало се је, да су га роднте .ЂИ још од двогодншњег доба научили ј на вино и пиво. Дјед му је давао пива; а отац маџарског | вина. А зашто ? Дједу је било пријатно гледатп

кх источник