Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 257

Мило Стакић „ „ 300 „ Ристо Васиљевић „ „ 300 „ Сиромашнији давали су по мање али су се и они сви натјецали, ко ће дати више на ту племениту цијељ, и тако је изглед, да ће честити Тузлани од самих прилога у своме мјесту саставити своту од 25.000 фор. која је нужна за подизање нове школе. Прве двије године Тузлаци су основали и школски фонд, којим се издржавају 4 учитељске снаге. Живили родољубиви и свјесни Срби Тузлаци, који освјетл,аше свој српски образ. Српске школе У Турској. Не давно је изишла у Биограду књижица: „ Сташистика сраских школа у турском царству у 1892. школскпј години", коју је написао М. В. ВеселиновиЛ , а прештампана је из школског листа „Учитеља". По овом иввјештају има у турскоме царству, и то по највише у Старој Србији и Маћедонији, свега 111 школа српских, 3926 ученика, 518 ученица, 127 учитеља и 9 учитељица. — А те српске школе овако су распоређене: У Дариграду 1, а осим тога отворен је и I расред гимназије , са 3 наставника, а послије ће се у Цариграду основати нижа гимназија; у косовском вилајету: у санџаку призренском и пећком 12, приштинском 17, скопљанском 26, новоппзарском 23; у битољском вилајету 22; у солунском вилајету 9; и у скадарском вилајету 1 школ*. — У ове школе урачуната је и српека православна богословија у Призрену, која је установљења 1871. 2. шк. године, са 4 разреда и 1 приправним разредом. За вријеме од 21 године, од како постоји овај богословеки завод, учило се у њему свега 916 ученика. Од свршених богослова призренских постали су 15 свештеници, а 63 учитељи. У шк. годпни 189 1 /, радило је у призренској богословији 7 наставника заједно с ректором, а рсктор је сада архимандрит Иларион С. Весић. Колико има Чивута на свијету. У листу „Аппшпге 1вгаШ1:е" лзашла је статистика свију Чивута на свијету; има их свега 6,300.000. У Европи су овако распоређепи : У Аустро-Угарској пма их 1,644.000, Њемачкој 562.000, Француској 130.000, Италији 40.000 Низоземској 82.000, Румунској 265.000, Русији 2,551.000, Турској 104.000, Белгији 3.000, Швајцарској 7.000, Бугарској 10.000, Данској 4.000, Шпа-

њблској 1.900, Гибралтару 1.500, Грчкој 3000, Србији 3.000. У Азији их пак има: у азијатској турској 195.000, руској Азији 47.000, Перзији 18.000, средњој Азији 14.000, Индији 19.000, Чини 1.000. У Африци: у Мисиру 8.000, Тунису 5.000. Мароку 6.000, Триполису 6.000, Абисинији 200.000. У Америцп: у сједињеним државама 230.000, у осталој Америци 20.000. У Аетралији и Окејанији 12 000. Примјерни владика. Владика II. имађаше обичај, кад је своју епархију посјећивао, подручнима свештеницима три пптања предлагатп: ЈТрво: како су они до тога звања доспјелп? да ли дању, кад су њихови предпостављени бдили; или ноћу, када су сви добри спавали а зли радилп? да ли пјешице т. ј. сопственом заслугом; или на коњу т. ј. по препорукп и посредовањем моћни? да ли кроз врата — редовним позивом; или кроз прозор, кришом? То бјеше прво питање. Друго гласаше: како у свом звању живе? Да ли виноград божији обдјелавају, или само плодове с њега троше. Да ли словесно стадо своје надгледају, лијече и у здрављу подржавају? Да ли се са евојом думсношћу титрају; или је од срца и с трудом врше? ТрсЈк питање бјеше: како се они мисле растати са овим свијетом? да ли благама обасути, уживањем разњежени и чисти од сваке добродјетељи; или трудом измучени, пуни кајања спрам Бога, гоњени неблагодарношћу људском? — Свештеници почесто занијемшпе на ова питања. Тада се обраћаше он к младићима : Зашто они к томе званију теже? Како су на ту мисао дошли, да свештеници буду? Ови бијаху искренији, већом части одговараху: „ К.то како, духовно се учи од по муке, духовенство даје скоро љеба и то доста угодна љеба, и кад смо већ један пут у томе чину онда смо осигурали пристојан и поштен ужитак. Ту се не захтјева бог зна колико способности, и опет се с дана на дан у чести, власти и достојанству напредује". Владика узданувши рече: „о да сретног стољетија, које знаде онако тешку службу Христову, у којој Петар и Павле само патње. гоњење и смрт налажаху, у тако угодно спокојство, добити власт, и достојанство преобрати". „X. В." ОсвеЂење црквеног звона. Освећење новог црквеног звона цркве у Рамићима (коју народ намјерава пренијети у Копијаницу) извршено је у 10 сати прије подне 14. марта 1893. год., у