Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 277

ХОВИ клирици од злобе и пркоса, праве лед и пустоше усјеве! Ово су крива схваћања и плодови невнања, који се противе истинитој науци о природним појавама. И кад би такови људи ив физике научили: шта је помра чење сунца, мијена мјесеца, шта су метеори, репатице и летеће звијевде (8!сгпвсћннрреи), шта је дуга, како иостаје лед? и т. д. — стидјели би се п помислитн, да су икада вјеровали у којекакове глупости и будалаштипе. Кад сам већ овако далеко корачно у изабраној теми, дужан сам, истини у хатар, прикавати: шта су по народноме кавивању виле, вјештице, мбре, вукодлаци. змајеви и мађионици? Вук ВрчеваЛ каже: „Ево како народ у опће описује вилу а) Оне се не рађају као остало божје створење, но као воћка или цвјетови, у пролећу остају бређе спрам сунца и јутрење росе, а рађају се зими по њиховим пећннама; б) Она је свака у фигури као највиша и иајљешиа ђевојка, бијела као лијер, а румена као ружица ; в) Оне су вазда голе, гојне и снажне, само што њиховом дугачком, златоруном н вазда рашчеш .1 >аном коеом иокривају своје читаво тијело с пријед и озада; г) Оне гоје своју дјецу све док на ноге устану и саме за себе своју храну могу добити (некаково горско биље и ковиље); д) Оне •— народ вели — радо подоје чије дијете, кад га виде, да је гојно, па ако је мушко, буде одвећ снажно мимо других л.удн, срећно у свему, и да га не може пушка убити, а ако је жеиско, да ће бити гојпа. јака и лијепа као вила; 10 Да чешће пута украду, или из наручја отму матери днјете мушко, однесу га у њихову пећину и до своје петнаесте године, побративши се ш њпме, опреме к матери" ...,,

„7Зјештица, по народном казивању, не може бити никаква ђевојка, негс> жена удата, и тек послије своје педесете године, и која се нечистом духу обешта, те у њу уљезе и зло правијем чини. 1Бу нико ни по чему не може познати, осим што јој се — веле — види прегиби меса налик крста, који јој не може као другим крштеним правим душама у животу бити, него га живот избаци, те јој се под нос види да народ по ње грдилу познава и од ње се чува. Свака се вјештица и мбра роди у кошуљици ((Јак 8сћаЉаи1;сћеп, 1п&с<;и8), за то многе вјеште и знатне бабице пазе кад се дијете роди, ако је мушко вакопају му је у земљи или спрже на ватрп, да не буде вјештпца или мбра. Многи пак кажу, да овакова ђеца морају бити у њпховом животу нешто срећнији у свему, него опа што се без кошуљице рађају". Владика црногорски ТБегопт, вели Врчевић, највјештије и најбоље приказао је у свом „ Горском вијенцу " на стр. 87 како вјештице постају. Ево како. Питали Црногорци бабу вјештицу: Кажуј бабо! јеси ли вјештица? —■ Јесам кнеже. иије вајде крити! А како се градите вјештпде? — Ми имамо ј сдну траву зато, Па ту траву у лонцу сваримо, Из лонца се редом намажемо ; Иаа тога будемо вјештице. „Мдра је, по народном казивању, свака она ^евојка, која се у кошуљип,и родила, па јој је није бабица на ватри спржила (као што сам овамо о вјештицама казао), и тек што за удају приспије, нде иоћу као и вјештица, те притиска младе људе и жене, та им у спавању дисање зауставља, сисајући им крв. Кажу, да се у јутру виде по ономе чељадету све модрице, куда је она крв по животу сисала,