Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 336 или у пећнаама, или у градовима, или у селима, или на острвима и на сваком мјесту господарства мога, — ту сам и ја посред њих, и с њима до свршетка овога вијека, и у будућем блаженом вијеку, и ја ћу их заштитити у безкрајном вијеку. Онај страшпи дан суда неумитнога судије спомиње и блажени цар Давид, који сваке ноћи натаиагае сузама својим постељу и мољаше се говорећи: „Росподе, не уђп на суд са слугом твојим, нитп имај са мном ријечи; не рецн Боже, о чонјече исказуј рад и трудове своје, па да плату примпш, јер није могућан свако одговора дати, ради тога молим твоју благост, не уђи тада на суд с' рабом твојим, јер ако то учиниш нико жив неће се моћи пред тобом оправдати". Видите ли благословепа браћо и св. Давидн, како се устручава и боји, како се спрема за одговор, па примимо Христол.убпво и ми у срце ту бојазан, трудимо се и радимо, док се иије трг разишао, да емо спремни, па кад Господ јавно дође, нек нас нађе готове; да можемо Га гостољубиво предусрестн, спремљенп молитвом, иостом и смјерношћу. Зато непрестано унапрнјед молимо се, кајмо се док Господ не дође, како би приуго говљени И8ИШЛИ Господу у сретање. Сви једнокупно, мужеви и жепе, богатн н сиромаси, слуге и господари, старци и младићи, пазите, да неби у рнјечи били брзи, да неби ко рекао: много сагрјеших иећу моћи добити опроштења, јер који овако говори, тај незна, да је Господ Бог дошао на земљу ради болесних — грјешних чланова и,ркве; тај незна да је Господ рекао, да велшса радост бива на небу, због једног кајућег се грјешнпка и да иије дошао лијечпти и призпвати праведншсе но грјешнпке на покајање,

6в. 7 и 8

Гле, и то је заиста узвишено оироштеиу бити од гријеха и презрети га као што рече цар Давид: „на кеиравду омрзнух, а заклех се да ћу чувати наредбе правде твоје", и као такова Бог, који му прнступа прима с' радошћу. Али пазите, и на то, да неби ко од вас рекао да није грјешан, јер који буде то рекао слијеп је; тијем себе вара п невпа, како га тим \ул «о подузима и ријечима и дјелима п слухом и очима и помислима. Нико да се не хвали, да може са свим чисто срце имати, да не говори, да је без гријоха, да је без нечистоте, па да му је впјек живота само једап дан; нико између људи не може без мане — кривице неке бити осим Онога, који се ради нас ваплотио од пресвете Дјеве Марије; који се понизио ради иас — Бог нстиипти. Тај једнии је безгрјешан, којн је узео гријехе цнјелог свијета; који, по великом свом милосрђу жели да се сви људи спасу, а да ниједан грјеншик не умре у гријеху. Тај чонјекољубац, многомилостпви, свемоћни, спаситељ свима људима, отац свима сиротама; исцјелитељ — истипи врач душама и тјелпма; надежда ошш који су изгубилн паду; уморним помоћ и одмор; свима у жпвоту свнјетли пут прнзнва све вас на покајање. Не одвраћајте се Хрнстољубиви! Притецимо сви к' Пзему, јер који Му с покајањем притекоше тп и спасење добише; и опет браћо моја велпм немојмо очајанати у снасењу нашем. Јесмо ли сагријешилн то се п кајмо, јер о свима добрим дјелима радује се Господ, а највнше за грјешника, који се покаје, у сусрет му пде и с' рагаирепнм рукама дугау му прима и призива говорећи: „Дођите мени сви који сте уморнн и оптерећеин и ја ћу вас одморити — ја ћу вам мир и

В.-Х. ИСТОЧНИК