Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 8

покој дати душама вашим у небесном граду, где сви свети моји у великој радости пребивају; до|јите ви мени да добијете неисказану радост, добићете оне обитељи, у које и сами анЈјели желе доћи; гдје су праведна лица у њедрима Аврамовим, заслуживши, триећи невоље, као и убоги Лазар; дођите к' мени сви даћу вам покој тамо гдје влада вјечито расположење и мир, а не побуне; гдје је свјетлило и благовање, гдје нема мучитеља ни оних, који вријед наносе; гдје нема гријешења; гдје је неприступна свјетлост". „Покајте се и дођите мени, даћу вам покој, гдје нема болести, ни невоље, ни туге, ни јаука; обратите се синови људски и ја ћу вам дати покој, гдје нема мушког ни женскога спола; гдје нема 1јавола ни смрти, ни поста ни ратова, ни зависти, него гдје ће вам бити радост, весеље и блажена мирноћа. Обратите се дакле мени п ја ћу вам дати одмор, гдје је вода тиха — животна и мјесто бујно и срећна вемља, на којој сам посадио истииити виноград, и урађен је, коме је радник Отац мој ; гдје је не пропадљиви живот и извор благостн, гдје је она љубазна радост; гдје је невечерња снјетлост незаходимо сунце." „Узмите јарам мој на себе и научите се од мене, јер сам кротак и смирен у срцу — и наћићете задовољство и покој душама вашим, гдје је глас оних, којп светкују дано им блаженство; гдје је благајница премудрости и свестрано развиће разума; дођите к мени и ја ћу вам покој дати, гдје су велики дарови, и неизречена радост, непроменљшш мир, непрестано пјеније, непрестано слављење Бога, гдје бескрајно царство, вијек без краја, неизмјерна подашност, изобиље милости и човјекољубља, што се све не

Отр. 33? може ни разумом човјечијим схватити ни устима изрећи." ,/Гамо су хиљадама Ангела; тамо је првенство апостолима, засједање пророцима, царска достојанства патријарсима; тамо су вјенци мученицима, похвала праведницпма; тамо је сваки почетак и ред, власти и части, плата и мјесто приуготовљено". „Све сам ово уготовио оннма, који ме љубише и ваповједи моје чуваше, и онима, који ме духом миловаше, који плакаше за покајањем, који међу људима мир и љубав градише и изазиваше, и који су гоњени мене ради". „Дођите ми сви оптерећени, покајањем отресите од себе бреме грјеховно, а то је, одбаците од себе зле обичаје, лукаве сплетке, што по обмани ^аволској навикосте се чинити, а научите се од мене, по св. Јеванђељу закон творитп, тегобе и бриге земаљске савла^ивати. Волсви, дошавши к' мени одрекоше се врачања и нагађања својих, а разум свој Богу посветише; Митари —- цариници оставише наплате своје, а заљубише цркву и науку Божију; гонител.и, који ме гонише и цркву моју злоставише и сами изволише гоњени бити; прељубочинци омрзнуше на дјела своја, и љубазно присвојише иевиност и душевну чистоту; разбојник преста убијати и крв прољевати, а свету истиниту вјеру примп и исповједи те рајски становншс постаде". ..Дођнте дакле сви мени, јер, који ми год дође нећу 'га посрамити, ни ишћерати на поље". Чусте ли љуббзпа браћо блага обећања и слатке ријечи Оца душа нашнх. Ко виђе, или ко може чути оваковога љубезнога оца; ко виђе оваковог милостивог врача — исцјелитеља. Приђите дакле, припаднимо скрушено и поклонимо се ТБему, исповједајућа

В.-Х. ИСТОЧНИК