Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. бб^

&-Х. Т1СТОЧШ1К

Св. 7 и 5

Педесет дугих година у тешкој служби Богу и пароду ! Педесет година — читаву половину једнога стол.ећа, читав један обичан човјечији вијек радило се и знојило ту на попришту вјере православне! Па и како је радио високопреосвећени г. др. Силвестар Морар Андријевић! Његова оштра жива ријеч није се никада устезала да одјекне у хатар правди и истини, није никада презала, данајенергичније заступи интересе своје цркве и народа свога; а са пером у руци створио је он себи на књижевно-просвјетном пољу буковинском непрелазне споменике. Ма и летимичан поглед на живот и рад његов доказаће нам то са свим јасно. Родио се је 14. нов. 1818 у селу МитокулДрагомирнеј, гдје му отац бјеше свештеник. На крштењу добије име С амуило. Нормалку је свршио у Сучави, гимназију и богословију у Черновици. На Петров дан 1843. рукоположи га тадашњи Епископ, Евгеније Хакман, за пресвитера у Чахор (село близу Черновице). 1862. буде позван у консисторпј у за помоћнога референта, а и за учител.1 пјенија и типика у богослов. училишту п њиховој школи за обичне црквене појце. Када1865. би консисторија реорганизована, буде он 1866. именован конзисторијалним савјетником, а када је 1874. — обудовивши — прешао у монашки чин, постане брзо архимандритом. 1. априла 1877. би унапријеђен за архимандрита консисторијалнога и генералнога викара архиепископског, а 12. марта 1880. наименован за Митрополита буковинско-далматинског. Нема сумње, да је такова Сјајна каријера постигнута поглавито великим врлпнама и обилатим књижевним радом, чиме се г. Митрополит бави још од 1848. г. Тако је он за румунске основне школе написао петнаест књига: читанке, рачунице, катихизме, збирке молитава и т. д.; за гимназију четири књиге вјерскога садржаја. Дал.е је написао збирку проповједи за све недјел.е и празнике, које су проповједи до сада најбол.е у румунској књижевности. Као архпмандрит написао је и издао год. 1879. д јело: РзаШсМа БЈвепсеавса азега1;а ш по1е пш81са1е, што није ни мање ни више него од прилике „Велигаи Сборник-к" нашега Димитрија Поповића, само с том разликом, што је то све овдје уједно стављено у ноте ! Па и као Митрополит ријетка старипа није своје перо оставила на страну. Консисторија

буковинска шаље мјесечно свнма буковинским свештеницима лист: Еоа1а ог(1тасгаш1ог заи рогипсПог сопк1в(ог1а1е (лист за наредбе или поруке консисторијалне). Ту љубљени Митрополит пише свому милому свештенству годишње најмање по три посланице, каквима је тешко равних наћи. Написао је он још, и год. 1883. издао дјело: Т1р1сопи1 Тмвепсеј ог1ос1охе-опеп(;а1е . . . (дјело, каквому је у нас слично написао лани пречасни г. Васа Николајевић). А год. 1885. и 1890. написао је он на њемачком језику по једну ванредно умну одбрану своје цркве од насртаја пропагандинога (Аро1о§'1е Дег огШоЛохеп §песМзсћ-опеШаКзсћеп КЈгсће (1ег Викоу1па). Још морамо навчсти и то, да у органу друштва НоаеЉПа ретПги сићига 81 1ћега1;ига гогаапа 1>исоушеапа (ћи СегпапК — Еоа1а 8ос1е1аШ („Друштвени лист' 1 ) — имаде од њега много врло занимљивпх чланака и научних расправа. Но све то ипак још није све, што је учинио Митрополит др. С. Морар Андријевић. Његовом иницијатпвом подигле се још и многе институције, нарочито у сврхе културне, међу којима заузима једно од најодличнијих мјеета „Академија ортодокса" (друштво њихових богословаца ради његоваља литературе, пјенија и говорништва црквенога), основана 1874. год. 1 ) Па п СашМа, орган буковинске цркве, такође је покренут под његовнм протекторством. — Старајући се за уљепшавање и усавршавање пјесме црквене, он је и велики мецена вјештака у компоновању те пјесме, као што је данаске н. пр. Исидор Воропкијевић, кога је он поставио професором хоралнога пјеннја у богосл. факултету. Као пријатсљ сликарства и вајарства он ради уљепшавања храмова буковинских издржава по једпога дијецезалнога сликара и једнога вајара. Али он носи на срцу и судбину удовица и сирочадп свога свештенства, те је 1890. знао израдити, да. се потпора једне јаче породпце иза пароха подигне са 200 фор. годишње на 375, а и за системизованога помоћника са 160 на 260 ф. Још морамо навестп и то, да је за његова архн-

') Захвалпо то друттво издпдо је ради уопомене на ту елаву свога протектора књигу: Шопси1 1л8ег1се1 огг. ог Лш Бикоуша (1775—1893;. 8спего &81гуа 1а зегћагеа 1 тл .1 ј 11еи1и1 Је 50 <1е ап1 (1е ргеоИе а 1паН Ргеа 8апШи1ш Агс1)1ер18Сор а1 Сегеоп1и1п1 81 МНгороШ а1 Висо \'ше1 81 1)а]таТЈе1 — 1)г- 5Ц'тгеМги Могагш АиЛггеигсГ. — Из те историје цркве буковинеке од год. 1775. до 1883. и вадим горње податке о животу и раду високолр. г. Митрополита (стр. 2(5.—35).