Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 И 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 353

пастиревања подигнуто у Буковини преко 70 нових храмова, од којих је до 60 лично освјештао. Такавјеето Архипастир високопреосвећени г. др- С. Морар Андријевић; толико је он све учинио. Па и данашњим даном раденик тај још увијек дјела неуморно, без престанка. Он се још ни сада није уморио у раду, није сустао у борби. Још увијек стоји врла Старина, као горостасан див, на крми своје цркве, управљајући је крјепком, сигурном деснидом кроз хучне вале њене тешке садашности. Може бити да тој издржљивости много допрштоеи и то, што народ буковински свога Архипастира штује и љуби скоро више свега на овоме евијету. 0 буковинскоме се Митрополиту не чује пакосна ријеч — њега само похвала прати; на њега не насрће никакав махнит занесењак — пред њиме се бризкно уклања сваки и најмањи камичак, о који би се могла спотаћи нога његова; ту нико њему није душманин сви су њему вјерни пријатељи и одани савјетници. Лијепо ли се то показало и при самој потоњој прослави. Крај свега тога, што је врсни Архипастир изрично желио, да му се том приликом не прнређују бар никакве велике овације, јер је његов народ јако унесрећила прољетошња поплава Прутова 1 ) — ипак је љубавна рука и сами онај скромни облик Молебствија и слања депутација знала да искити до торжаствена утицаја. Међу многобројним тим депутацијама била је и депутација Срба богословаца, који се овдје учимо у богословском факултету (са два питомца босанске владе има нас петорица). Том га је приликом од наше стране поздравио В. Д. на црквено-словенском језику, који језик г. Митрополит говори врло добро и радо се њиме служи, када прими кога између нас у аудијенцију. Пријем и наше депутације био је врло срдачан, а одговор на наш поздрав био је такође на црквено-словенском језику, у коме је високопреосвећени слављеник рекао између осталога и то, да он у својим молитвама за напредак и процват православља спомиње увијек и нашу свету цркву. Не би ли Господ услишао молитве те, па да и нама већ једном гране сунце љепших дана! Огњеслав. *) Није било ни свечанога ручка, јер је штедљиви Митрополит своту, што је мислио да би је потропшо на тај ручак, ноклонио поилавлЕ .ени11,има,

Српска црквена општина у Бечу. Недавно држала је српска општина у Бечу своју скупштину под предсједништвом свога предеједника Ђорђа Остојића. На тој скупштини прочитан је извјештај, да је црквено и школско здање готово, и да је на исто потрошено 90.000 фор., осим унутрашњег украса цркве. Српска црквено-општинска кућа у Бечу доноси 3.600 фор. годишњег прихода, из кога ће се плаћати свештеник, учитељ и послужитељ. Бечка српска општина добила је на зидање своје црквено-школске зграде око шест хиљада добровољних прилога са разних страна, те се сад може подичити, да има свој дом за цркву и школу. Општина је расписала већ и стјечај за пароха своје новосаграђене цркве, коме ће бити плата годишња 1.600 фор. у готову, а уз то ће општина још по 200 фор. уплаћивати за осигурање живота парохова, односно капиталисати за породицу његову. Осим тога парох ће имати слободан стан у општинском здању Исказ добровољних прилога „ фонду српскоправославне основне школе у Добоју". Поштовани господпне уредниче! — С радошћу можемо Вам јавити, да је и нашој малој варошици Добоју положен основ школском фонду, и то на скупштини, црквено-школске општине од 10 маја о. г. Петписати одбор сматра за пријатну дужност изнијетн на јавност имена дароватеља оснивача са свотом, коју су даровали. По 500 фор.: Симо П. Танасић из Добоја. — По 400 фор.: Игњат Трифковић, из Добоја. — По 300 фор.: Васо Мунишић, из Добоја. По 200 фор.: Петар Ђурић, Васо Ивановић и Коста А. Мичић, из Добоја. — По 150 фор.: Милић Марковић, из Суве Воде, и Теодор (Малушан) Ђурпћ, из М. Буковпце. —По 120 фор.: Јово Станојевић, из Добоја. — По 100 фор.: Софрен Павловић, Ђорђо Спасојевић, Ристо Петровић, Илија Јеловац и Трифко Дучић, из Добоја. — По 55 фор.: Ђоко Јовић, из Ллшца. По 50 фор.: Јован Ј. Врањешевић, свештеник из Добоја и Ђуро Пеић из Станова. — По 30 фор.: Ђуро Лазић, из В. Буковице и Јово Нешић, из Добоја. — По 20 фор.: Лазо Радоичић и Гојко Николић, из Липца ; Васо Нарић и Лука Драгичевић, из Вел. Буковице; Недо Барњаковић и Митар Спасојевић, из Плочника; Петар Николић, Јово Мишковић и Недо Нинковић из Станова; Симеун Божићковић из М. Буковице.