Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. § гочастивима Хришћаиима. С временом достала је Г цонаха Евстатија, којн је жнвио близу Емесе. Принуђен усљед тога, што је припадао аријнн} ■ ;епеси, оставити свој стан. Евстатије ноћу СххСЈ Ј г -1—јзакопа свој водонос са св. главом Претечевом у пећини, уздајући се да ће ју доцније тајно моћи узети отуда. Но по томе није му већ било могуће повратити се н наново овладати светињом, јер се Промислу Бозкију извољело за дуго ју скрити у непознатој Хришћанима пећини. Другн налазак главе Крстнтељеве случио се при слиј едећим околностима: На мјесту пећине, у којој бјеше скривена глава Претечева, доселише се благочастиви иноци, који овђе основаше манастир. Заборављену св. главу нашао је наново год. 452. благочастиви архимандрит тога манастира Маркел, који сам прича о том случају. Ноћу 18. фебруара видио је он насред раскриљених врата манастирских велику ријеку и налазећи се унезнан.у због тога догађаја, наједаред чује глас многих чинова анђелских, који шумно иђаху по водама од истока у манастир и овђе у храму прослављаху појављење Претечево. За један дан послије тога виђе монах Исакије огањ у храму ннд оном пећином, гђе се чувала часна глава Јованова. Пети дан послије тога Маркел око поноћи зачује глас, који му заповједаше да устане и нође за звијездом која се појавила, и раскопа земљу на оном мјесту гђе звијезда стане. И гле! послушни тајанственом гласу и доведени звијездом к мјесту гђе је била часна глава, Маркал, послије дужега копања у земљн, нађе водонос са св. главом. 0 нађеном благу извнјести он емесијског епископа Иранија. Пошљедњи дође с клирицима у поменуту пећину, одакле св. глава Претечева бјеше пренесена у црквени ђаконик баш 24. фе бруара 452. год. а 26. октобра буде пренесена у сами храм св. Јована КрСтитеља. Затим по свједочанству св. Теофана, св. глава буде год, 761.

Стр. 4о:Ј

из Маркелова манастира пренесена у Емесу у храм св. Претече, у ком је она источила силна исцјелења Хришћанима, којн јој с вјером приступаху. Православна црква слави успомену првог и другог наласка главе Претечеве у један дан 24. фебруара. Причање о трећем наласку св. главе Јована Претече припада писцу IX. вијека. Он приповиједа, да је услијед појачаног насиља са стране Сарацена, часна глава око год. 819.—820. била пренесена из Емесе у Комане (мјесто прогонства и смрти Златоустове) и овђе због гоњења на св. моћи и иконе од иконобораца, сакривена бнла на тајном мјесту. 30—40 година није се за њу знало, док се није васпоставило иконопоштовање. За владања Михајила и његове матере Теодоре, св. глава Претечева трећи пут се нашла — на име у Команима. У вријеме ноћне молитве св. Патрпјарху Игњатију случило се виђње мјеста, гђе пребива часна глава. Патријарх то саопшти цару и обојица пошљу посланике у Комане, гђе и нађу главу Крститељеву на мјесту на ком рече патријарх, и по том по други пут око 850. год. пренесе ју Игњатије у Цариград, те с прва буде смјештена у царским палачама, у придворној цркви 25. Маја. Затпм се знаде, да се дио часне главе находио у Студијском Претечевом манастиру, у ком га је видпо поклоник Антоније 1200. године, а други дио св. главе чува се у Петру, манастиру Продром. У врпјеме кретоносних ратова дио главе и часних моћи Крститељевих покраде неки латински свештеник и пренесе у Цариград, и отуда једну половицу тога дијела у Амијен (у Француску), другу пак у Рим, гђе се налази у цркви папе Силвестра. Остали дјелићи часне главе Крститељеве налазе се у Атонском манастнру Калуји. И успомену трећег наласка главе Претечеве слави православна црква 25. Маја.

В .-Х. источник

о Бесједа на нову годину 1893.

Драга браИо! Више пута сам вас поздравио с овог светог мјеста својим говором. У свом говору вазда сам настојавао да вас по својој свештеничкој дужности посавјетујем пријатељски, искрено и по оној светој и божан-

ственој науци, коју је учно сам Господ Бог наш Исус Христос, по науци, која је најузвишенија, која ће једино утрти човјечанству пут из овог пиштавог живота земаљског у царство небеско. — Често сам вас, велим, поздрављао са овог светог мјеста, па ево ме и на данашњи празник,