Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Спотицање треће. Пост није ништа друго, осим уздржавање од боље хране и пнћа, — а ово је могућно чувати —• испуњавати и без устава црквенијех. Исирављање опијех, који се сиотичу. Многе су разлике поста од уздржавања: Прва је разлика: што је пост па вишему степену, него ли уздржавање; јер ђе је пост, ту је и уздржавање; но пе напротив: ђо је уздржавање, ту је II ПОСТ. Друга је разлша: уздржавање бива ради здравља; пост пак ради кајања, као што постише Нпневљапи по Јопиној проповиједи (Јона Ш.); или ради угађања Богу, као 1нто пошћаше пророчпца Ана (Лука П. 37), служећн постом и молнтвом Господу; или ради укроћавања страсти п тјелеспијех жел>а, као што пошћаху а и сад посте многи угоднпци — праведници божијп, — који иду тпјесннјем путем. ТреЛа је разлика: Свак се треба уздржавати а постити не треба; јер и Христос и апостоли свагда се уздржавпху, но не пошћаху свагда. Четврта је разлпка : уздржавање заповпједа лпјечник, а и сама л.удека природа, да би се избјегле болести; а пост заповиједа св. црква. Пета је разлика : за уздржавање захтијева се количииа и вријеме, т. ј. јести мало и ријетко; а за пост, осим количпне и времена, захтијева се и својство јела т. ј. не смије се јести: месо, млијеко, сир, рнба, о чему смо напрнјед говорпли. Спотицање четврто. Пост је уздржавање од иеваљалијех а чинење добрнјех дјела. Јер тако говори Господ Бог преко пророка Исанје, који каже: „Таки ли је пост, који изабрах да

човјек мучи душу своју један дан? Да сапија главу своју као сита п да стере пода се костријет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу? А није ли ово пост, што изабрах: да развеже свезе безбожностн, да раздрпјешпш ремење од бремепа, да отпустиш потлачење и да изломите свакп јарам? Нпје ли да преламаш хд>еб сној гладноме, п спромахе прогнане да уводпш у кућу? Кад видиш гола, да га одјенеш" и т. д. Лсправљање оиијех, који се сиотичу. Друго је пост духовпи, друго пак тјелесни. Пост духовнп јесте: уклањатп се од зла н чинити добро, и такав пост треба свагда обдржавати. Пост је тјелеспп: уздржавање од јела, које обдржава количнну, својство и врпјеме. Остало вндп у другоме дијелу у спотицању другом. Спотицање пето. Пост има свој почетак од незпабожаца н Јудеја. Дакла сви, који посте, јесу незиабошци и Јудеји. (!?!) Исирављање онијех, који се сиоишчу. У првоме дпјелу овога догмата казали смо од куда има пост почетак. Видп дакле оно, што смо тамо говорили. А ако незнабошци и Јудејп пошћаху, то ће вам они сами бити судије, јер и незпабошци, озарени снјетлошћу прпроднога ума, признаваху, да је пост неопходан ради премудрости и укроћавања страстп. Ако пак и чињаху заблуду у томе, што својнјем постом поштоваху своје лажне богове, алн не бпјаху заблуђели у томе, што мшнљаху да је пост потребан радп умилостивљења Бога. Овдје нам је слободно поменутп ријечи Христове: „Људи нинивљански, који се као незнабошци иокајаше и строго постише ушљед јонине иротвиједи, уста/хе на суд и посрамиЛе вас. А ви, противници, не подражавате пи овијем (Ни-