Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 16 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 461

ност пак вјере у таквом вјерном, ако јеипримио у себе тајну, лишава се оне благодати, која невидимо присуствује у самој тајни, по оним рпјечима Христа Спаситеља: Ко невјерује, осудиЛе се (Мар. гл. 16. ст. 16), а на другом мјесту: Који не вјерује веК је оеуђен, јер не вјерова у име јединојооднога сина Божијега (Јов. гл. 3. ст. 18). Почем свете тајне сачиљавају једну част вјере православне: то је дужност свештенпчка прп објаснењу св. тајне упитати приступајућег вјерног, зна ли он Символ вјере; па ако незна, дужан је научитп га, ако и не цијелом Символу од ријечи до ријечи, а оно бар ономе, што му је неопходно нужно вјеровати, ради спасења свога. Тако н. пр. да га научи да је само један Бог, који је све што видимо и невидимо, створио, да се Бог састоји пз три лица, која су Отац, Син и свети Дух; да је Исус Христос прави Син Бозкији, друго лице свете Тројице, који је род људски смрћу својом искупио и спасао; да Дух свети од Оца пропзилазп, и даје он треће лице св. Тројице. Овакво поучеље много ће приннјети томе, да вјерни, који тајни каквој приступа, благодатну силу и дјејство исте тајне постигне и усрднпје вјерује. Кад је дакле прије давања тајне човјеку Хришћанину нужно предходно поучење и наставлење о тајни, која му се даје и коју он прима, и кад се изискивајућа вјера у човјеку Хришћанину не може ни породити ни побудити без предходног поучења и настављења, и кад св. тајна ономе, који вјере нема, никакву корист душевну не приноси, — то је очевидно, да таквом незналиу учашће н.егово у св. тајнама дотле неће бити спасоносно, док се год он не научи ма само и оном, што му је најнужније вјероватп. Што се тиче јеретнка и у опште неправовјерних, над таквим несмије свештеник никакву тајну свршавати, нити им је давати дотле, док се у православне необрате, по оним ријечима Христовим : Недајте. светиње псима; нити меЛише бисера својега иред свиње (Мат. гл. 7. ст. 6). Свештеник као служитељ Христов, треба и онако да се одвсћ чува, а нарочито кад пристуиа да свршује св. тајне, да не би био у каквом смртном гријеху, којп достојпим кајањем није загладио. Јер, и премда она тајна, коју би он у таквом гријеху свршпо, јесте права и савршена тајна и има у себи сву сплу благодати Божије за оиог, који је достојним приуготовљењем п не-

сумњивом вјером Прима: Ништа мање такав свештеник својевољно себе подвргава |најжешћој казни. Још у старом завјету било је заповнјеђено свештенству, да с чистим срцем улазе у (кннио јкнд ^ ша ; а у новом завјету сам Дух свети преко апостола опомиње новозавјетно свештенство овпм ријечима: Очистимо себе од сваке иоганштине тијела и духа, и да творимо светињу у сшраху Божијему (П Кор. гл. 7. ст. 1), које ријечи ваља свештеници свагда на памети да имају, а нарочито кад свршавашу св. тајана приступају. Исто тако треба да се чува свештеник да не буде пијан, кад свршава тајну, јер у пијанству имајући помрачен ум, лако може изоставити или измијенити нешто, што се материје или форме тајне тиче. Тако н. пр. ако би при крштењу заборавио ријечи, које су при свршавању тајне нужне, казати: рлк-ћ (или рдкл) кожји (име) КО Н/ИА Отцд н Смнд И ЈКАТДГО Д^л. Л.инн-к, онда крштавајући се не би био крштен; или свршавајући тајну причешћа не би вино, но другу коју течност — сок, или ненадлежни хљеб употребио, онда причешћујући се не би био причешћен. Зато добро треба свештеник да пази, да не би што изоставно или измијенио, што се материје и форме тајне тиче. А на против тога изискује се од свештеника, да с највећом пажњом и трезвеношћу душе и тијела тајнодјејствију приступа, и дјело службе црквене као и обреде при свршавању тајне прописане и сва остала пом^докдт* цркве, отправља и свршава с вјером, као што говори свети апостод Павле да: 1>ен в/е/ре није могуКе угодити Богу (Јевр. гл. 11 ст. 6). И на другом мјесту: а шта год није ш вјери гријех је (Рим. гл. 14. ст. 23). Поред вјере што се иште од свештеника, да све тајне, обреде и службе с пажњом н бодрошћу свршава, — тражи се још од њега и да нехита да бп час прије готов био, јер је сваки онај свештеник за осуду, који при свршавању тајне п других обреда непази и хита, и за таквог говори св. Писмо: Проклст био ко немарно ради дјело Госаодње (Јер. гл. 48. ст. 10). Не трсба свештеник за давање св. тајне Н1ТАЗАМА да чипи од оних лица, која тајни приступају; јер то би значнло продавати гкатла , које је извргнућем чина забрањено, но треба да се задовољи с добровољним давањем, које обичпо бпва а и ваља да буде, јер Христос вели: До[ТОИНТу БО С1ТК А^.1,ГПЛК Л13ДМ (К01А (МаТ. ТЛ. 10,