Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Б.-Х, ИСТОЧНИК

Стр. 487

нуо ? в ) Је ли почео подобно Христу живити ? и г) Осјећали плодове оправдања, т. ј. мир с Богом радост у срцу ? Тајну причешћа свештеник нек не даје онима, који су под запрештењем, т. ј. којима је духовнпк због учињених великих гријехова забранио, да овој светој тајни приступају. Такође да је недаје нп онима, којн су с ума спшлп, или којп због тешке своје болести нијесу при себи, па ако би и при пошљедњем исдисању били; јер такви не могу себе нспитати. Свештеник треба добро да пази, да никог не причешћује оннм частицама, које су за спомен свети, или за здравље живи, или за спомен умрли принешене, но само једним агнцем ; јер је сам агиец тјело Христово, а остале частпце нијесу. Исто тако да непричешћује никог оном водом, којом при употребљавању св. путир нспнра, а још много мање агиазмом, т. ј. богојавском водицом, јер то чинећи смртно гријеши. Да не би болни одлазили на онај свијет без прпчешћа, дужан је свештеник опоменути своје парохијане, да, ако би се ко у кући разболио и болест бп опасна била, одма по њега пошљу, и он извјестивши се, дужан је све оставити и болном отићи, да би га, док је још при чистој свијести, исповиједити, на кајање привестн и причесгити могао. Ако такав болник умре ненсповијеђен инепричешћен крпвицом свог пароха, такав долази под строг одговор. 5. Упуство за тајну свештенства. Тајна свештенства састоји се у полагању руке архијерејске на главу лица, које се рукополаже с призивом благодати св. Духа. Ово је дјело својствено само једним архијерејнма, који уједно имају старање о достојном приуготовљењу руконолагајућих се лица. Каква пак својства и каквоће треба да има онај, који у чпн свештенички ступити жели о том је укратко говорено у другој дужности овог чланка. 0. Упуство за тајну брака. Онима, којн у брак ступити желе, нек објасни свештеннк, на коју је цијељ установљен брак, т. ј. нек им каже, да је брак установљен од самог Бога ради умножења рода човјечијег, н ради васпитлња своје дјеце у Хришћанском закону и Божијем страху. Почем је супружество по ријечпма св. Писма установљено и ради узајамне помоћи то је дужан свештеник поучнти оне, који желе

у брак ступити, да су они обвезанп један другом указивати вјерност и помоћ, а нарочито искрену љубав како у срећном тако и у несрећном стању и у болести, па ако би досадна и дуговремена била и у случају сваког рђавог догађаја. К овом нек дода и то, да је свеза брачна — супружеска тако тврда, да, кад се супрузи једном вјенчају, не могу никако разрјешени бити, осим случајем смрти једног ма ког супруга. Овакову поуку може им свештеник најлакше дати при испиту. Осим тога дужан је свештеник женпка и невјесту испитати: знају ли молитву Господњу, Символ прздославне вјере и десет заповједи Божијих. Сваком бракосочетању треба да предходи трипутнн или трикратни оглас оних лица, која желе ступити у брак. Овакови огласи треба да буду у цркви у дане недјељне и празничне. Ци]ељ ових огласа та је, да би предупређени били бееакони бракови. За то свештеник при огласу лица, која жале ступити у брак, и додаје народу: „Ако би знали какво сродство или другу какву препреку међу њимч, да му јаве". Тајну брака дужан је свештенпк свагда свршавати у цркви пред људима као свједоцима за то дјело нужним; а прн вјенчању да упита оба лица: „имају ли праву вољу ступити убрак" и т. д., па ако би које лице одговорило да нема праве воље, или би плачем или другим којим знаком одвраћање своје показало, онда свештеник нек престане од бракосочетања, и да испита, да ннје које лице нагоњено, и ако то буде, да раскине брак, јер нагоњени брак има жалосне п зле пошљедице. У брак немогу ступити малољетни; тако, лице мушког спола ниже 18 а женско ннже 15 годнна, осим у случају добивене дозаоле од надлежног архпјереја. Ако дјевојка момку побјегне, такве несмије свештеник вјенчати, но дужност ће његова бити одбјеглу дјевојку преко мирске (политичке) власти кући својој вратити, и заповједити обојим странкама — ако некакве препреке не буде — да се најприје просе, и да их свештеник иснита. Ако би женик и невјеста, који су прописане године узраста навршили, беа дозволе родитеља или тутора у брак ступити желили, такве несмије свештеник вјенчати дотле, док му писмену дозволу на брак од наддежног ц политичко!.'