Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 10

В.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 491

Проповијед

Благочсстиви ХришЛани! Сакуписмо се на молитву, да се поклонпмо животворећем часном крсту, који је значајан за све Хришћане, а особито за нас Србе. Да цјелпвамо св. крст, на коме је распет био преблагп Спасптељ Хрпстос. Данашња успомена светкује се још од године 326., када — по Божијој вољи нађоше на Голготи часнп крст — благочестнвн Хришканин дар Костантпн п Хришћанка дарица Јелена, који је у земљи лежао, све од страдања Христовог, па до поменуте године. Падај ући на кољена, пред часни крст, треба да се сјетимо муке и страдап.а Спаситељева; кад је људе избавио вјечне пропасти •, треба да се сјетимо Нзегова св. рада и живота. Сјетпмо се, када су горди Фарисеји хулили Христа п Бзегову св. науку, а он је трпио п сносио — као Бог и као чопјек; али пајпослпје засјао је знак нобједе над душманима Његовим. кад је славно устао нз гроба. Срушила се Голгота, а мјесто ње, засјао се — као жарко сунце часни крст, са зракама: „Слога, љубав, мир и братимство, ме1)у цијслим родом људским ! и А, Србпн православпи цијенећи своју узор светнњу, уреза на часпом крсту четири своја знака: ^Само слога Србина ст1асава! а И, Србину предчаспнм крстом срце заигра, па уз сјећање страдања и мука Спаснтељсвих; узсјећање толиког прогоњења првашњијех Хри шћана, — сјећа се Србин првашње своје славе и величнне; сјећа се петовјековног ропства, па са болом у души, отргне му се тешкн уздах.... Шта сам негда био? Ах, али . . . Србнн у највећој невољи зна ублажити себе, — помепе Бога н часнп крст, па му је лакше. И, ето због чсга је часни крст особито значајнн, за нас Србе. Колико ли је нашијех прађедова пало на бојном пољу све за род српски, св. вјеру православну и за крст часни ? . . Заиста врло много; тако, да им се не зна ни броја! Кад се добро размислимо у овој заједничкој молитви. сваки треба, да метнемо руку на срце,

I Крстов-дап. п К(1ИТ8 ТКО[/И8 ПОК,1ЛНА(.И(А К/МДМКО, И [КАТО! КОГКр[[(Н['! ТКО! (Л.1КИ,И'К и . па да се запптамо: да лп ми одајемо часном крсту, ону част, која му се пристоји? Ако ћемо право говорптн, да никоме не ласкамо, — са грозном тугом морамо признати, да их много има, те омаловажају ову нагау светињу крст часни, на коме је прпкован био за нас, гвозденијем клинцнма, Богочовјек, најмилпји Божији син Хрпстос Спаситељ На мпогијем и многијем мјестима чини се поруга, псује се часни крст — било у шалп, или збиљи; а још више хуле и самог распетог Исуса — највећег мученика, који: ,, Није дошао, да разори закон, нсго да га испуни " — (Матеј 5, 17). Колико их нма, па се подсмијсвају св. обредима, презиру свештсннке, не поштују Бога, нн старијега. Колпко их има, па бп цркли, да не налажу на свог брата Србпна, — овн ово, они оно. Колнко их је, кад баш треба да стоје у цркви највише, а то је за врпјеме проповиједи слова Божијег, па излазе из цркве, а тијем доказују, да презиру Бога и ЕБегове св. уредбе. О, браћо! браћо! Колико ли је највећпјех научењака, па хвале, поштују Бога, Њему се моле, у Њега се надају и Њега славе, — а мп — тако рећи црвићи, па смо се понијели. неко својом љепотом н стасом, неко богасгвом, нско одијелом, неко овим неко оннм... па презиремо своје светнње... Многн мпсле, да само од себе све ностаје. 0, како се варају! Ништа човјече није твоје, све је то од Бога! Само добар и поштен рад, са надом у Божнју моћ чпни човјека срећним. Апостол Павле пнше Колошанима : „Жене! Слушајте своје мужеве, као што Бог хоће. Мужеви! ЈБубнте своје жене н пе срдите се на њих. Дјецо! Слушајте родитсље своје. Слугс ! Слушајтс господаре своје, не само пред очима, као да угађате л.удпма, него у простоти срца — бојећи се Бога. Господари! Правду и једчакост чините својим слугама, зпајући, да и вн пмате господара на небеснма"... Премудри цар Соломун каже: На ово шсстеро мрзи Госнод, а ссдмо је гад души Његовој: (1) очн поносите, (2) језик лажљив, (3) руке, које прољевају нраву крв, (4)