Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 517

извољела је висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, и сиромашну нашу српско-православну цркву у Ребровцу, у милости својој одликовати поклоном у шљедећии велељепним црквеним утварима: Даровала је : један путир, два дискоса, двије звјездице, једно копље, једну жлицу, један кивот, три дарка, двије одежде, једну кутију за тамјан, два стихара за свештеника, двоје нарук вице, два појаса, два епптрахиља, један набедреник. —~ Даље: ј едно кандило велико, три кандила мала, један цвијет (полијелеј), два велика чпрака (стуба), два чирака двострука за часну трапезу, два чирака за проскомидију и једну кадионицу. На томе племенитоме дару молимо, да впсока земаљска влада благоизволи примити најдубљу, најоданију и најпокорнију благодарност, како од стране ове општине, тако и од цијелог народа споменуте парохијалне цркве. Из сједнице српско-правосл. цркв. општиве. У Ребровцу (код Бања Лука), 3. октоб. 1893. Српско-православна црквена општина. Перовођа: Пресједник: С. Вукашиновић. Сава Сурутка. ОсвеЂење цркзеног звона Освећење новог црквеног звона у селу Грацима у котару и протопрезвитерату кључком пзвршено је у 10 сати прије подне 1. октобра. 1893. год. на дан Покрова пресвете Богородице, као Храм ове цркве, чинодјејством двојице свештеника: мене ниже потпиеанога и Миле Мачкића дотичног пароха, који је исти дан обавио Божју службу,код које по свршетку говорио сам сходну бесједу. Тај дан састало се из околице доста српског православног народа (а било бп снгурно и више, да није била сва прилика, да ће вас дан кишан бити), који се је веома провеселио, јерје за њихово мјестанце овај дан знаменит био. Буди узгред и ово речено: село „Граци" задржало је своје старе бдагочестиве српске обичаје, како у побожности тако и у ношњи; а и морал им је остао на својој старој висини, јер им и данас момчад и дјевојчад печат стида на лицу носе. Овом приликом (и ако су у напријед звоно исплатнли) пало је од народа добровољнијех

прилога 84 фор. 47. новч. а сам кум Стеван Лазендић врли Србин и побожни Хришканин даровао је 20 фор. Укупног дакле прихода било је 104 фор. 47 новч., што се може рећи, да је према броју и стању овога народа, врло добро. Звоно тежи осим прибора ' 57 килогр., на коме је ћирилицом потписано: „Звоно за српскоправославну цркву храм Покрова пресвете Богороице у селу Грацу котар Кључу Босни 1893. г." Према истоку је лик пресвете Богородице са напрсним ликом Исуса Христа. Звоно је наручено и саљевено у Лзубљани у Крањској, а врло је, према својој величини, јасно. Из протопрезвитерског уреда. У Кључу , 13, октобра 1893.

Овом неуморном дјелатељу у служби српскоправославне цркве, срдачно честитамо одликовање са жељом: да га Бог поживи, и да му даде снаге, како би^ и у будуће поред своје челичне воље и трудољубл>а заслужио и више одликовање. радећи на црквено-просвјетном пољу, на корист православља и религијозно-моралног васпитања српске омладине. Прешли у православну вјеру. Пет хиљада Арапа у Сирији, прешло је^из протестанске вјере у православну заузимањем антијохијског патријарха, који им ј"е о свом трошку саградио цркве и школе ц ноставио свештенике и учитеље. Православни свештеници у Америци. Са Истока отишли су у Америку три правосланна свештеника, да буду паетири стада Христова, К0 Ј е ј е У пошљсдње вријеме прешло иа унијатске вјере у православну.

Хаџи Миле А. Попадић, надзиратељ и парох. Одликован. Вриједни и честити сарадник нашег листа Јован Пешрови% свештеник, катихета и кр. професор у Загребу, не давно одликован је од свога епископа црквеним тјасом ; а прије кратког времена подарило му је Његово Висбчаиство књаз црногорски Никола I. одличје витешкога крста Данилова IV. степена. Оба ова одличја добио је г. Петровић за своје књижевне заслуге и успјешни рад на пољу цркве и школе.