Bosansko-Hercegovački Istočnik
Св. 12
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. бзз
подклонити 1 ), а зар ми да војујемо за богаством, и да се раширујемо по великолијепијем палачама, немарећи што наш блнжњи но Христовом срцу, болесни и нејаки трпи глад и жеђ, голотињу и босотињу и т. д.?! Он је ради нас примио и ракское крш,ат 2 ), а нама је зар до тога иајвише стало: како ћемо се ласније дочепати недистојне и незаслужене части и првенства ?! Он је вапио Оцу небесноме за опроштење Својијех мучител.а: Оче, сти и/их: пе кНкдАтх во что ткорАтх 3 ). Сљедовао Му свети Стефан, првн мученик н архиђакон, молећи се за оне који су га каменовали: Гди, непостаки и-м-к гр-к\а сгги> 4 ). Сљедовалн сви свети угодиици, који у достојној светињи, носише назив слуге и ученика Господњег, и ми их у молитви призпвљемо да посредују код Господа за опроштење нашијех гријехова; а ми зар да се расрдимо и злобимо на ближњег, који нас је случајно и по незнању увриједио, тражећи још од њега задовољства и наносећи му зло и срамоту?! Па зар да сд ми гордимо код онолике Божије смирености?! Што смо ми сви: богаташи и сиромаси, великашн и простаци, књнжевнпци и неписменици, једном ријечју свн?Дневна смо трава; прецвјетали цвијет; росица пред сунцем; створ убогн, немоћни, заблу^ели, страснп, подложан свакој несрећи, и окружен свакијем бпједама?! Сви смо земља и прах, па: Почто гордитсА зе / ила и гипел^к? пита Исус син Сирахов 5 ). Ништа пнје опасннје од скривене гордости, вели прије споменути свети Тихон.
3 ) Мат. 8. 21. 2 ) Стихир. на вел. осв, воде. 3 ) Лук. 23. 34. *) Дјејан. 7. 60*) 10- 9.
II заиста, тако је! Она ће па кад било изаћи на површину блатиа и безстидна! Сама се назива грјешница, — али неће претрпјети, да је и други тако зову. Ви хоћете да скријете своју гордост, али Господ види да вас је она заробпла, јер Он прозпре и у наше срце, душу и мисли. Гордост се обукује у кротост а просуђује: хуљењем, убпјством, опадањем, лицемјерством, занишћу, издајством, шпијунством, презирањем, —једном рпјечју, свијем гријесима. Стари мудрац вели нам: Начмо гордћши чЛк'кк8 (РстбпленЈс Ж Гда 6 ). Шкш начлио гр-к\а горд мна и держли н> изрмгнетх сккерн^ 7 ) И кад јој отворнмо врата свог срца, она никад и нпгдје неће да нас остави! Свагда хоће да над нама господарн н влада! Оиа нам наноси много жалости и љутине, а стоји писано: Мкоже /ИолЈе кх риз-к, и черкје кх Др«к'к: таки> печалх Л1$ж8 кредитх сердцб 8 ). * * *• Ничега се није тако тешко избавити као од гордости! Али Господу нпје мпло да неко од нас погине. Њ \ота ДД кто погикнетт^, но да ксн к'к покаАше пријдбтт!. 9 ). С покајањем можемо ући у Божије царство кроз све невоље, које нам гордост ствара. Гд-к ги'рдил^Ту прогикнтсА, слжреннккит* ЖЕ ДДЕТТ\ ЕЛГОДДТТ\ 10 ). ПрЕСТОЛћ! КНАЗЕИ НИЗ=> ложи Гд'К, н посади критк|'/Л К/И-ксти' н\"К. Ко» ренЈА газ^киж-к гордк^к исто'рже Гд-к, и на» сддн сл»иржнк1А к^к /и Нјстцј и^^к 11 ). Нема гријеха, којп би се могао узвнситн над Божијим милосрђем. Он је свемилостив и н^кст-к непракдк! к^к НЕ/ИТ« 12 ). °) Ис- спн Сир. 10. 14, 7 ) Ис. син- Сир. 10- 14. 8 ) Ирич. Солом.. 25- 21. 9 ) 2. Пзтр. 3. 9. 10 ) Јак 4. 6. п ) Ис. син Спр. 10 17, 18. 13 ) б Мојс, 32.4.