Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 550

б.-х . иеточник

Св. 12

тајие повајања свршује се овако: „П()И» КОДИТТк ДбрВНУН ОТеЦТ* рТАШ,ЛГО цспок'кдд= тиса единаго, д ие дкд, или лшопа, предт). Укиж8 Господл ндшего 1ис8сд Христл непокрокеннд" т. ј. с откритим лицем, „и ткорнтг стихтх началВ" т. ј. произноси „Клдгослокент^. Богт^. наша". 11о том чита* се: „Трискдтое", „Отче нлшх", „Господн полшлВи" 12 пута, „0 /1дкј и ншгк", ПрУИДИ ге поклонн/иса 1 три пут, псадам 50: „Иолшлби л ( а Еоже" и тропари: „ПолшлВи насх Господи" са „Сглдкл" „и нин-к" и „Господи нолшл8и" 40 пута. За тим свештеиик чита „молитве какицихсА"Ово молитвоеловље — ако ииа миого исиовпједника — чита се свнма у исто вријеме и само један пут. Алп сама исповијед, треба да буде иа само са сваким човјеком, ма то био и малољетни. „И тако, кад је вјерни пред свештеником исповиједио све своје гријехе, тада ваља да се поклоии до земље, а свештеник му очпта молнтву: „Госиоди Коже сндсен Т а рдкшкх твои\а", у којој моли опроштај гријехова. „По л\олитк'к же — велн Требннк — разр-кнштх 1ер«и кдк>ш,дгос /Л ннзВ

леждш,аго сице глдгола : сокершжТ« тдинк! скдтагчу нокдан Т а : „Г оснодх и Е огк ндшт^." ит. д Конецх же рлзр'кшшТ /а егш глдгола ; Креи знд= лин8етх крестоокразнш десницек« кд101цдг0са (Требник). Нри разријешењу гријехова покрива свештенпк вјернога епитрахиљом^ и преко њега на глави шеговој прави руком крст: „Тдже: Достоино есттк : Олдкд, и нин-к. И и5п8стх". При отпусту обичио даје свештеиик опоме којн се каје, да цјелина крст. „Тогдд кднишх (еиит.) ддстх е,и8 нро= тик!5 согр^кшенТд епџ" 1 ). Нрема томе, одговарамо ево и ми иа наше питање: Ова пракса руских свешгеника ваљана је, и ње се треба придржавати. Кад је нужда, може се чин исповиједи и прекратити, само врло опрезно и на начин, који ће бити према снази и спаситељном дјејству саме тајне покајања. А то је баш овдје врло лијепо изведено. Златоје. х ) Пособ. к~'к пзуч. устава богослуж. прав. церкпи. Стр. Ооб; Сравни: Н. Онлчжкокђ . Иракт. руководство при отправ, прих. требг. стр. 35,

Говоримо свагда истииу.

Иекакав брат Мир . . . С. у IX. свесди „Босанско-Херцеговачког Источника" од ове г., а у чланку „Црквене ггрилике у Србијн и четврта редовна свештеннчка скупштина" описујући стање нашег црквеног жпвота, као и рад счештеничког удружења и његове пошљедње скупштине, безразложно је напао на наше архијереје, свештенство и његов бивши главни уређивачки одбор! Овај је наиад реченог писца неоснован, а црквено стање у краљевини Србији невјерно је представљено читаоцима „Б. X. Источннка", с тога ради праве истине и обавјештености чптаоца поменутог листа, —- ево, узесмо перо у руке и по могућству постараћемо се, да ове неупутне нападе од свештенства одбијемо и праву истину изнесемо.

Иисац, прије свега напада на наше архијереје: „да су се и они увукли у партизанство, да су прожети дахом партијске мржње н да интересе црквене запостављају пптањнма: хоће ли на изборпма ова или она партнја добити већину: као и да би се свештенство сачувало од самовоље и обијести њихне, — створен је нов закон о црквеним властима, по коме је свештенство одвојено од својнх архијереја и осшављено без сваке дисциилине и надзора !" н т. д. и т. д. Да лп су наши архнјереји баш донста такви партизапи, какве их писац представља,ми се у то нећемо упуштати, јер ннсмо позвани, нити пак за то овлашћенн, да нх штитимо и браннмо; но држимо, да ће довољно бити, ако изјавимо; да је писац у овоме праву неистину на