Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 528

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

Ништа доброг не можемо урадити без Божијег благослова. Сам преблаги Спаситељ о томе нам вели: ,,В8дите ко лигк, и 431\ ко каск: гакоже розга нел^бжет^к пиода соткорити сек-к 4Ш,6 и« в^детт^ НД /103^ : ТДК№ и кк1, аш,е ко /ин-к н« прскВдетб. Љх вс.их лоза, кк 1 же рождје: и иже вКдетх ко лш^к и аза кх ншх, тои соткорнтх плодх /иног^к: гаки* кезх /иене не можете ткорити нечесадже 1 ). Свако добро дужни смо приписати Божијем милосрђу. Али гордост то недопушта! Она се усуђу|'е приписаги својој ништавој врсноћи : дарове, с којијем иас Господ свемилостиво обасипље. Она се својевољно уплеће у туђе послове; у сваку срећу хоће да умочи свој отровни прст, и хоће да помрачп све што се свијетли! Гордост обара и руши. Ко би могао избројити: колико је владарскијех столица сломила? колико ли градова са земљом сравнила?! Неописива је дрскост гордости. Невољама и трпљењем испунила је свијет. Својом неправдом ударила је на свете пророке и апостоле, на мужеве украшене свијем хришћанскијем врлинама. ОкрЈз г к пршлште кратје лјоа , зиостраданЈА и долготери г кн1А пррокн 2 ), вели св. Јаков. Грозна су та страдања! II рожнкг просодае.их лјот Ф , оуши/иа и оустнаОиа &[;р , к'.-;$елгк, и оато.и-к напоАелп^, и зк"кре/и& покерга'ел<к, н личелгл оусккаел1х, оч'Гк» лишаел^к, огнел^к сожига'ел«, и колокк|.ии жилалш кУелгл кгослокнкш слј-р-кзаел^х азк1кх, и з8км искоренлел^х 3 ), пјева наша света цркна. Шта вишеј није се неспта гордост постиђела пролити најсветију крв Богочовјека и Спаситеља нашег Исуса Христа, највишег и најправеднијег Мученика. А како се ^аво служи, да му погибељно сјеме уроди? Он мудрога улови Јопан 15. 4, 5. ђ 5, 10. ђ Стих. муч. на веч. 12. окт,

мудрошћу, лијепога љепотом, богатога богаством, лијепогласног лијепијем гласом, несрећног искуством и т. д. Овијем и сличнијем начином ненрестаје злобни дух искушавати оне, који духовно и праведно живот проводе, намећући им своја богомрска својства и доводећи их у душегубну сујету, н. пр.: отречене за отречење, уздржнике за уздржање, молитвенике за молење, раднике за радњу, кориснике за корист, учене за ученост, доброчинце за доброчинства, и т. д. 4 ). Ти брате Хришћанине, и ти сестро Хришћанко, одобравате моје ријечи. Па лпјепо. Али гле! братска ме радост мину као слатки сан, јер на вашем челу ја видим онај сотонски печат гордости! Заробљена вам је душа, отровано вам је срце, помрачен вам јеум!Свашег језика точи змијпн ијед, ваше срце дркће себичношћу, ваша душа смрдп кривоклеством, ваше су мисли упрте у вјечни грозни мрак! Из ваше големе молитве, честог поста, богате милостпње, гордост поносно промаља главу и грми њен глас: „то ја чиним!" Оно: „ја чиним ово, ја чиним оно!" брише сумњу, да су вам доброчинства фарисејска! И не само што за та лажна доброчинства нећете видјети вјечне славе, него ће те јога с њих панути под страшни Божјп суд; што се усу!>ујете Божије дарове приписати своме ништавплу п с њима презнрати небесну славу! Ваша гордост бестндно захтијева да се за доброчинства поштујете, за свеце и моћне чинбенике сматрате, и, да вам се дијеле незаслужена мјеста и достојанства! С тога пзгледате као гроб, који је с поља раскошно и лијепо саграђен, и мирише обасутијем цвијећем, али је унутра мрачан, смрдљив п загушљив, 4 ) Душеполезное чтен|е,