Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 43

свједочбу; с тога је велики гријех пред Богом —- дажно свједочити на суду. Судите дакле судије: п ни ш бабу ни ш сшричевима, вс:Л ио иравди Бога исшгтога и . 9. Поштење. Поштеним човјеком зовемо ми онога, који увијек говори истину, не лаже, не обмањује, не дволичи, и који задату ријеч свето држи. Такови људи уживају опште уважење, но. на жалост, не иду сви њиховијем трагом. Понајвише има такијех људи, чијој ријечи не може се никако вјеровати; онн једно говоре, а друго мисле. Код некијех је лаж и обмана ушла тако у крв, као да им је уро^ена, тако, да непрестано говоре неистину и шта вттШе не стиде се, кад се ухвате у лажи. Такови људтт налазе у лажн сву мудрост. Највнше лажи и обмане има код трговачкога народа. Још за вријеме земаљскога живота Опаситељева трговцтт градова Тира и Сидона били су познати као хуље и варалице, тако да се шта више и Ирод, који је и сам лажа био, срдио на њих и није волио тијех градова (Дтеј. 12. 20.), и Господ наш Исус Хрнстос изражавао се о народу тијех градовз, као о великнјем грјешницима (Мат. 11. 21.; Лука 10,13—14)Тако и јеврејски и грчкп народи, по преимућству трговачки, стекоше не баш лијепу славу са својијем поштењем, премда ј е и међу њима било људи поштеннх, шта више и препоштених. Но с тугом у срцу морамо признати, да на рачун поштења бива и код нас што-шта непохвално. „Не превариш ли" — веле и код нас — „не прода". Погледајте и наше сајмове и дућане, па ћете видјети, како и ту хоће један другога да превари, и ријетко ћетп наНтт трговца, који би преставио своју робу онако, какова заиста јест, а већ без клетве и богмања код нас се нншта не

продаје и не купује. „Тако ми Бога" „не мак'о се с овог мјеста, кућп не дошао"... „провалила се земља пода мном"... „крепо на мјесту, к'о пас"... „не видио ни жене ни дјеце" п т. д. и т. д. — чуј е се непрестано. А неке варалице усуђују се још уз то и крстити се, да уз помоћ св. крста јоттт боље преваре. А све то виде дјеца и младеж, привикавају се на пријевару па и сами постају праве варалице н лазге. Док су још мала, лаж је њихова незнатна. Али они расту брзо, заузеће мјеето отаца... Ето одкуда толико лажа, варалица, татова. Отац и мати ријетко уче дјецу: „увијек говорите истину, нигда не лажите". А за што? За то, јер дјеца могу рећи родитељима: „а за што ви сами лажете, зашто сте нреварили и обманули овога или онога?" А најгоре и највеће је зло, када родитељи не само примјером већ и с намјером -— макар иушали — уче дјецу своју лагатн, варати, красти. — „Гле, ко то иде к нама? Иди, Васо, реци, да ја ннјесам код куће". „Иди, сине, напаси коње на туђој ливади". — „Иди, узми од сусједа ово илн оно, да нпко не дозна и не опазп". И то је код нас — на дневном реду. — За што, брате, не засаднш себи воћа у врту? — Засадио бих, но какву ћу отуда. корист имати? Воће ће оцвасти, плод показати, а дјечурлија ће га још зелена отрести, па још и грање поломити.... А у Ческој, Моравској, па и по цпјелој Славонијп и Срттјему око цесте су посађеие шљиве и друго воће. Нанесе л' те пут у јесен кроз ове предјеле, гране се сагнуле до земље, народ иде путем и нико ни у шта не дира. Била бп велика срамота, да се само једна шљива устргне.