Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 85

РАЗНО.

Наредба српског православног св. архијерејског синода у Аустро Угарској монархији, да манастирске управе воде манастирске љетописе. „Одлуком архијерејског синода из сједнице синодалне, држане у Карловцима 22. октобра (3. новембра) 1893. год. ас1 бр. Син. зап. 26. ех. 1893. стављено је у строгу дузкност свакој појединој управи српско-православнпх манастпра у митрополији Карловачкој, да уводи у одређену згодну књигу важније догађаје, који се догоде у манастиру, или који стоје у свези са манастиром, или који су од великог значаја по православну ононредјелну српску цркву и српски православни народ у оним крајевима тако, да ти записи буду љетописима манастирским, који |је и каснијим нараштајима и вјековима давати могућност, да тачније сазнају и темељније просуђују прошлост тих српских православних задужбина и сувремених им главнијих догађаја из живота наше цркве и нашега народа, што ће без сумње бити од не мале користи по саму повјесницу једне и друге чињенице". Окружница српског правосл. св. архијерејског Синода у Карловцима, свима епархијским Конзисторијама о камилавкама за свјетовно свеШТенСТВО, „Одлуком срп. правосл. архијерејског Синодаод21 октобра (2. новембра) 1893 године а<Ј М. 435 ех 1891, 434 п 459 ех 1892. Син. 14 ех 1893 дата је дозвала и благослов, да мирско свештенство у цијелој српско-православној митрополији карловачкој мјесто досадашњих капа носи капе у облику јеромонашких камилавака од отворено праве чоје или кадиве." Римокатолици моле славенску службу. Римокатолички свештеници спљетског владичанства у Далмацпји, управилп су молбу на папу, у којој га моле, да дозволи, да у својим црквама служе на старо-славенском језику, као што то и ми Срби чинимо. Римокатолици служе иначе свуда на латинском језику, па је то народу са свим неразумљиво. Добротвор. Др, Љубомир Радивој евић. ље. кар из Каменице поклонио је српском министарству просвјете у Биограду лијепу свету, да се о снује фонд за просвјетне цијели а под његовим именом. Скоро је положио 12.000 динара да се дода томе фонду. И тако укупан фонд нзноси преко 100.000 динара.

Свештеник поклонио годишњи бир својим па рохијанима. Васо Берић, свештсник врбљански у протопрезвитерату кључком, који привремено послужује обје Слатине у истом протопрезвитерату, поклонио је у мјесецу новембру 1893 године парохијанима слатинским сав годишљи бир у име купљеног зем.Ђишта за цркву „Слативску" „Тилабовац Раван" од власника Дервиш бега Филиповића, и тиме олакшао купњу, јер су парохијани измсђу себе покупили новац у име бира свештенику Васи Бернћу, и за тај новац купили речено земљиште крај цркве. Перо УљаревиЂ. Дана5. фебруара о. г. умро је напрасно у Брчком честити Србин, уважени трговац, родољуб, пресједник тамошње срп.-правосл. црквено-школске општине Перо Уљаревић у 46. живота свога. У њему је, осим ожалошћене супруге са три снна и грађанство брчанско изгубило угледна и вриједна члана, а нарочито српсш>православна општина, којој је покојник више година био пресједник. Бог да га прости и помилује! Вјечна му памјат у народу српском Вандализам у цркви. Истина прогала су она стара и зла времепа; престала је отмица, грабеж и насиље. Већ се не руши, не пали, не роби; не оскврљавају се светиње народне, светиње христјанске. Сад је добро и мирно доба, -— доба златно; народ дпше у миру. Дижу се школе, озиђују се порушенп храмови; разлијеже се звекет звона и — цркве и манастири у славу Бога пропојаше. Сад је добро, сад слобода влада! Ну уза све то није нестало насилника, још они живе, вријеме их чува, држи их земља. Узмите ево Абдерите гатачке! Они на снлу Бога, а уз пркос митрополиту мостарском отворише цркву и дигоше из ње на 14. јануара: сшихар, најууквице, надбедреник, еиитрахил, евапгелије и крст , те однијеше на „свето-савску забаву", и тпм се освјештаним стварима уметаху и у њима представљаше неки РеповиИ двије ноћи улогу св. Саве. Те су црквене стварп лежале (двије ноћи и један дан) у једној соби биртије, гдје их је могао свак влачити и облачити по својој вољи, па — ако је баш хтјела и — келнерица! Ово је — по моме скромноме мишљењу жалосно. Жалосно — велим, а ето нека своју