Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 49

— Какав капптал ? — Та зар ви не знате ? — Не, не знамо. — Дакле чујте ме. Покојница се звала Јелена Михајловић, била је сирота удовпца, живл>ела је негдје на тавану; по пио дан потуцала . се од куће ч до куће, просећи у име Христово милостињу. Оболи старнца, иосјетише је добри људи, призвапге свештеника да јој укријепи душу и спреми за вјечност, и она ускоро умрије! Пред саму смрт мољаше старица добре •људе једино то, да јој метну под главу у гроб онај јастучнћ, на коме је увијек лежала. Мисле људи: та цијелога је живота старпца купила новчиће, ннкуда их није трошила, је ли могуће, да послије н.е не бн ни једног новчића остало? Није се шетала, ни пијанчнла: мора негдје бити новаца. Један се паметњаковић нађе и рече: није ли у јастучић зашила старица своје паре? Распорише јастук и на^оше у њему пуне двије хиљаде форината. И сад су ју гек саранили славно. Колико народа! Та она пе имађаше никога од рода, већ је увијек живљела сама самцата. — Може битп да ннје она с новчићима скугшла толику своту, већ је вал>да од куда год наслиједила ?" — Ник-аквога нашљедства у животу своме није дсбила: њу су сви познавали. Ни од куда нпје ништа добила, већ је све с новчићима скупила; слагала је једап новчић на други; кад их се сакупи стотина, оида их старица промијени у форинту, те тако се наиуни јастук форпнтама. — А код нашега брата новчић ништа не вриједи! . — Заиста, старица нас учи, како треба чувати новчиће, само је одвише завољела форинте, да је луда (ирости

Боже) и у земљу их хтјела понијетн. Опростп јој Господе гријехе! Ево тако ја, кукавни новчић, слушајући тај разговор обрадовах се, што су ме Сарајлије поштовали, да нијесам ни ја баш тако ништав, као што неки људи мисле. А послушајте мене, нарочито ви сељаци. Ако ти, брате, будеш спремао свакн дан по један новчић, то ће се за годину дана скупити лијепа свота од 3 фор. и 65 новчића, а за 5 година са 5 процената 20 фор. и 13 новчића, за 15 година 78 фор. 35 новч., а за 40 година — 414 фор. 83 новч. — А ако дадеш тај новац у радњу, донијеће ти и по 10 процената тако, да ће један повчић, који оачуваш сваког дана, и стечене на тај начин форинте, ако их дадеш у радњу, за 5 годпна добнћеш 111 фор. и 25 новч., а за 40 година 1612 фор. 79 новчића. — А то је лијепа свотица! Ето како треба чувати мене, сићушан новчић! А ви мене не чувате, док форпнту — госпођу жалите и промијенити, а новчић носите радо у крчму. Није ли тако! А ето ваше сељачко господарство ц није нншта друго, него штедионица, која вам даје у најмању руку 10 процената; — твој коњ зарађује, и крава тп даје млијеко, сир, скоруп, масло, н њива — ако ју нађубриш — боље родп, све је то више од 10 процената — заиамтнте то добро. Ко зна чувати новчић, тај ће иматп и форинту, а ко не чува новчића, тај не ће ннгда битн богат, А да је то тако, послушајте мене још мало. Устанеш ли мјесто у 5 сатн у јутру у 7 сати, губиш већ за та два сата у најмању руку два новчића. Понесеш ли нарамак сијена коњу, па упустнш ли н јутром и вечером неколико сламки, опет I си изгубио један дп<? новчнћа. Пребије