Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 50

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

ли сдуга твој један ексер, или изгуби чивију, или другу какву маленкост у твоме господарству, а све су то новци. новчићи, може бити тек мали дијелови новчнћа ти узмеш све то олако; мажеш ли кола коломазом, распеш мало коломаза данас, сјутра и прекосјутра — изнијеће ти штета читав новчић а ако и не више, станеш ли с такијем маленкостима па макар то били новчићи, губити само по 1 новчић дневно, за Ј:0 година губиш 1612 фор. 79 новчића! А како би лнјепо било, кад бн послије твоје или твојега оца смјјти, нашло се приште^еио у новчпћпма 1612 ф., па макар само једна четвртина те своте, дјечици твојој! Но то је још мали губитав, а шта да рекнемо за оне, који без ракије не могу, т. ј. управо не ће, да буду. Има и такијех сељака, који говоре: ја ннјесам пијаница, Воже сачувај ! Ја само ради здрав.ва испијем диевио по једну чахницу у јутро и пред обједом; а по гдје кад кресне и жена по једну чашицу. Дневно иопијемо ие впше од 10 новчика, а узевпш укупио — п празнике и разне случајеве, би ће да иогроишмо укупно не више од 15 новчића дневно на ракију. Но узмимо само 10 нок41 1ћа дневно, колико ти, брате, потрошпш ? Један сексер (10 новчнћа) уштеђеи дневно, износи за 20 година 730 фор., а за 40 година 1460 фор. а по 10 процената за 20 година износи 2190 фор., за 40 година 7300 фор. Чујеш: седам хиљада п трн стотине форинти. То је — свота, великп каиитал. Ти га ипјеси ни видио, јер је сав прешао преко твојих руку у крчму. То нпје измиш./вотппа, то није шала већ јасан рачун, а у толпко вјеран, у колико је истина да су два пута два — четирм. А ако не будеш чувао новчића илп сексера — мораћеш у црие дане чииити зајам по 10 процепата. А знаш ли ти, у

што ће се претворити тај зајам? То и јест зло, шго многи не рачунају новчпће за новац, лако их пуштају из руку, не знајућп им ни вриједности нн рачуна. Тако је говорио новчић, и све је то права истина. Штедљивост је — права мудрост. Не дај новчнћа, гдје нмје нужно; не дај на иијанство, на лудорије; но не буди ни тврд, гдје треба дати. Не жали новчића ни форинте да поправиш своје господарство, да купиш добра коша, добро сјеме, добар плуг, лијеп пчелињак, да ти буде све разумно и лијепо уређепо. Што су разумније и боље уређеие потребе п оруђе твојега господарства, тим ће впше доннјети тебп користи, донијеће ти много већи проценат. Жељезом оковано буре боље је од дрвенога, жељезни ланац бољи је од гужве; Једном ријечи, што је дуготрајније, то је и корисније п сваки дан ти се испдаћује. Док се претргне један жељезни ланац, за то врпјеме претргнуће се впше од сто гужава; а тако је и у свему другом. Сваки стручак сламе и снјена, сваку најмању ствар у твоме господарству чувај и не реци: то је — маленкост! То нијесу маленкости, кад пх имаш, но кад не дотече до краја, како су оида и те маленкости скупе! Колика је невоља снашла једнога човјека због тога, што нпје пмао ни једне шпбице, а није ју могао пигдје купити: село је било далеко, град —- још даље. Нпје имао ни једне једите шпбпце, да благовремено присвијетли, и тако му пропаде три стотина форинача, које је у мраку изгубио. Видиш, како је скупа једна шнбица, кад је нема. Ти нијеси зими мотрио, како твој слуга даје стоцн крму, како јој стере стељу у штали, како је у штали иропадала крма под ногама стоке. Не ће најамник да два иута по мало даде, већ и не