Bosansko-Hercegovački Istočnik

БОСАНСК0-N

Мјесечни духовни часопис за црквенопросвјетне потребе српско-иравославног свештенства.

СБЕСКА III. Сарајево, Март 1894. ГОД. VIII.

Власник: Ш. Констсвда.

Т>.

ЖИВОТ СПАСИТЕЉА као углед и примјер моралког живота.

Основа и норма христијанског живота — 1 живот је Христа Спаситеља, чије особине карактера реалшпу не само поједине личности, већ и читава друштва, па и саме цркве и опет не могу га у цјелини обухватити, најдубљи мисаони анализ. Добродјете.ви, које ми сретамо у еванђељу, нијесу ништа друго, него израз ЕБегове личности, Његова живота, и ма да Г*а ми ие видимо тјелесним очима, довољно је тек споменути ЕБегово име — и Он нам се Јавља пред нама, као рефлекс свега доброг, истинитог и узвишеног, Средњевјековни ритери виђели су у Њему идеал ритерства; монаси примјер аскетизма.; филозофи човЈека, који је дубоко познао истину; за једне се Он јавља као Мистик, за друге филантроп; за Штрауса наујмнији равин; за Ренана највећи учитељ морала. Узрок таквих разноликих погледа на моралну личност Христа Спаситеља и закључује

се у пуноћп и богаству свију Његових савршенстава, које га уздижу за идеал и примјер моралног живота свију људи свију времена. Насликати лик Христов у свој богатој пуноћп за нас је немогуће хладни анализ смртнога није кадар одговоритп чудној хармонији цјелине Божанственог, те зато ћемо се усудитн да укажемо само неке важније наравствене особине. Све обавезе човјечије на земљи тичу се његова одношаја: к Богу, ближњему и самом себи. Најпрва и највећа заповијед, заручена Христијанству — то је зазаповијед о одношају човјечијем к Богу, али онако, како ју је свето Христос испунио; јер су у Његовом животу до највпшег степена биле остварене обавезе човјечнје к Богу: савршена вјера у биће Бога Оца, Његов промисао, љубав к Њему, осјећање побожности и синовског страха — нашли су пуно остварење у