Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 128

В-.Х. источпик

Св. 3

парохијалну цркву служи. у којој се на освећеном антиминсу св. литурђија свршава. Сјеверно од ове узмимо парохијалне цркве, постоји једна ситном шумом обрасла главица, коју народ назива „Градина Дреновац". У ове градине познају се и данас два параралелна елиптична зида, која су у смјеру главне њене осовине зидом раздјељени. Од Дреновца градине пођавши мало истоку преко воде Вођенице, налази се зидина црквена, коју су сељани откопавали и неких ствари у њој нашли. (0 овом види у броју 5. Источника од 1887. г. под насловом: Откриће једне црквине од К. Ковачевића свештеника). Од ове пак зидине односно црквине управо источно на једном повећем брежуљку има опет једна градина „Мачковац". Од Мачковца иде се води Вођеници, која тече средином села истога имена Вођенице прокоп (јаруга), који је по свој прилици осигуравао долазак из града к води. б) Од села Вођенице и поменуте градине Мачковца, на источној страни пружа се на доста узвишеном брду село Скакавац са 53 куће и 468 душа искључиво Срба православне вјере. Насељеника има овдје 7 кућа исте вјере као и старосједиоци, а доселили су из Лике у 1879. години. в) Сјеверо западу од Вођенице преко једног брежуљка шумом обраслог за 1 . 1 сата хода налазп се село Брестовац, које броји 32 куће и 198 душа такође Срба православне вјере. У Брестовцу има б кућа које су у 1879 годинн из Лике доселили, но и они су исте вјере као и домородци. У овим двама селима под б и в старине мп никакве познате нијесу. Пођавши из села Вођенице од парохијалне цркве према нознатом старом граду Бјелају (Бјелајско поље), покрај пута находи се „Чобанско гробље". Народ прича да су овђе изгинули чобани вођеничких бегова из освете, коју је над њима извршио неки Пркошки бег, који се и капетаном звао. г) Јужно од Вођеннце идући 1 сат село је Ваганац бјелајски са 21 кућу и 193 душе. Старосједиоци су Срби православне вјере. У овом селу има 7 кућа које су по окупацијн из Лике доселили се, такође су исте вјере изузевши 2 куће римокатоличке вјере.

д) Од Ваганца бјелајског пружило се југозападу село Цимеше са 26 кућа п 134 душе све Срба православне вјере. Досељеника је овдје 10 кућа, који су исте вјере а досељенп су у 1879. год. из Лике. У селу Цимешима находи се једна зидина која је подсигурно црква православна била, што свједоче порушени зидови, који су на крст озидани били, а и управ пстоку је иста окренута. Народ приповиједа а и држи, да је ово манастир био. Више ове зидине источно на једном брежуљку, који као висораван изгледа. види се да је овдје негда и кућа на подрум озидана била, од које сад порушени зид као громача изгледа. Народ ову громачу и сад кућерином — кућиштем назива. е) Од Цимеша управо западу находи се село Бусије са 53 куће и 376 душа. Овдје су старосједиоци као и досељеницп, којих 19 кућа има што су у 1879. год. из Лике доселили се, све Срби православне вјере. Између пошљедњих двају села (југо-западу од Вођенице I 1 2 сат) лежи стари град Бјелај од кога се и данас виде зидине до 18 м. висине, а зид је у града дебео око 1*40 м. Зид је изведен у облику право уголног четверокута, дуље странице окренуте су према истоку и западу. Град је успоредо са краћим страним страницама преграђен по прилици не по средини. У јужном дијелу на западни зид чим се на врата уђе десно, била је кула за апс. Врата су од ове тек у висини у пола сад поетојећег зида подигнута. Зпд јој је дебео око 2 м. На њезином своду набијена је земља те ни сад озго у њу неможе киша нити што друго падатп. Она је до данае добро сачувана. Под градом сјеверо-источно данас се налази неколико кућа мухамеданских. Једна од ових кућа (Ибрахим Пашића) облика је црквеног, а особито кров њен (одвојено је олтар и сад од црквине покривен), да је од старе цркве начињена и то по прилици од „Бјелице", од које је и мјесто евоје име добило. На прагу ове данашње куће (Ибрахим Пашића) а некадање цркве Бјелице, како ми приповједише, нађено је око прага крет и неколико пнсама, али је ово све на несрећу сакривено а може бити и уништено. На олтару од источне стране од када је у кућу црква претворена врата су отворена.