Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 170

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ов. 4 и 5

Галвије и Кандид сиахије, и сродници Ардавирија и Аспрја, бјеху у служби цара Лава и Ирине, 443. год. Ови побожни људи одоше из Византије у Јерусалим, да се поклоне светим мјестима. У Палестини и у галилејским странама, наиђоше на један стан јеврејских жена. Ту лежаше много болеснијех. Донијели бјеху у једну клијет мно1*о свијећа и тамјана. Византијски путиици дознадоше да се ту чува часна хаљина пресвете Богородице. Окупљени свијет молио је помоћ пресвете Богородуце и добиваше је тако да се здрави кући враћаху. Путници измолише дозволу у жена да ту цијелу ноћ престоје у молитви. Они те ноћи тајно измјерише једним дрветом величпну ковчега у ком се чуваше света хаљина. У Јерусалиму папратшше ковчег сасвим сличан ономе ковчегу. На повратку узеше тајно ковчег са светом хаљином, а свој празни намјестише на његово мјесто. Срећно се вратише у Византију, царствујући град, и смјестише часну хаљину у своју клијет звану: „Влахерна". На овом мјесту тајно саградише цркву у славу светог апостола Нетра и Марка.

Ову тајну открише цару немогући је даље у тајности држати. Цара та вијест испуни неизказаном радошћу, и он ту сагради лијепу и ве лику цркву. * *• «• Хришћани! Цар је часну хаљину одјенуо у великоскупу ха.љину, и положио је у великолијепи мраморни ковчег, и ту запечатио својијем царскијем печатом. Ту болесници који јој приступају с вјером у Богоматер, налазе лијека. Разне околности неће нама свјема допустити да посјетимо ову часну хаљину. Али кад гријехове своје оперемо сузама истинског кајаша, па јој се с тврдом вјером у пресвету Богоматер Дјеву Марију, винемо мислима, излијечиће пресвета царица и владичица у којој је свевишњи Бог себи начинио престол на земљи, све наше душевне и тјелесне болести. Пјевајмо: п г> п (")д'кан1Е нгклгк в г крнк1Д1'к нег/гкн'ГА, НгоклагоддтндА чтла, даровалл еси сфеннбиЈ рнз8 твок >, ек>же св /мрнтоб т^ло твое покри= вала еси, нокроке вгк^к, члв-ккмвт*: важе по= ложенје нраздн8ш'к Л1ово'вУ|о, и вопГелгк со ст()а 'хол1 г к тн чистда: рад8иса Дво, ХртТан ^к по^вало. (Кондак покрова). (Наотавиће се).

ПРАКТИЧНО РУКОВОДСТВО како треба саборно служити св. литурђију са ђаконом и без њега. По Ј. Кутепову и другим изворима, напиеао: Златоје. (Свршетак). Причешћивање свештеника и ђа- сом > а ие изображава њиме крст 1 ), рече: тт . , „овлтаа сватмлгк ". Ово значи да светиша коиа. Иајстариш свештеник, подижући !) Погок. КТз> НиКОЛкГКДГ0 3 стр. 440: мало објема рукама св. агнец над диско- „Подизање св. хљеба — вели Симеон Солунски —