Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и б

Б -Х. ИСТОЧНИК

Стр. 191

тила пажњу праведним захтјевпма румунске цркве, те је предложила иа одобрење сеиата и сабора и иа краљевско утврђеље то ново стање свештенства у Румунији. Ново уређење састојп се из четири главе, и на крају су додата „привремена распоређења". У првој главн говори се о „парохијама и парохијалном клиру". Број нарохија у цијелој земљи биће 297 варошких и 2734 сеонскпх. Но број тај може се доцније повећати или у опште пзмијетшти по споразуму светог синода п простим краљевским указом, али при тој измјени била би као норма за селске парохије оишшина, а за варошке цифра 400 домова. Но како у Румунији у садашље вријеме има много више цркви, него што је у новом уређељу означено, то ново уређење дијели цркве на парохијалне и „приписне" (фплијалне), те пошљедње приписује првима, са једним парохијским клиром, који је обвезан ио реду у свакој цркви те парохије богослужење вршити, У свакој парохији поставља се 1 свештеник и 2 пјевача, а при варошким црквама и један „пономар", (црквељак). Ђакон у варошима један, и то само при главној цркви. При архијерејском Дво ])у, гдје су митрополити (2) постављају се по 4 свештеника и ио 4 ђакона, а при епископима по 3 свештеника и но 2 ђакона. А ако који од монаха жели да заузме свештепичко или ђаконско мјесто при архијереју, то мора иматн прописану научну спрему. При женским манастирима могу бити 2 до 4 свештеннка и 1 ђакон. * Што се тиче мушких манастира, то број јеромонаха неодређује се новпм уређем јер они не добијају плате, а осим тога они немогу бити ни наетојатељи парохијалних цркви, као што је то до сада могло бити. Па како сада има у Румунији много више свештеника, него по новом уређењу парохија (више за 2000), а и нови свештенпчкп кандидата близу 2000 (за Румунију од 6 милијуна душа!) то ново уређење унапријед одређује неке мјере радиустановљења потребне норме за свештеничка мјеста, оставл.ајући многе сувишне свештенике при црквама парохијалним или филијалним, са звањем „[к^-штлтнмук" (нрекобројнпх, сувишних),

забрањујући нове кандидате производити за свештенике противно потребама постојећих закона и црквено-грађанских правила. У свакој парохији ради управљања црквеним дјелима уређује се „попечитељство" (црквени одбор), који се састоји од свештенпка настојатеља и још двојице чланова. Од те двојице чланова, једнога бира парохија, на 5 година, а другога, (ако је сеонска парохпја), именује окружни управитељ, или (ако је варошка), варошки главар. Па како друга глава (о дужностима и обавезама парохијског клира) и четврта (о парохијама) стоје у свези са садржином треће главе (о семинаријама), то ћемо ми овдје најприје рећи о особеностима ове пошљедње главе. Да се добије свештеничко и ђаконско мјесто у варошима кандидат мора имати учени степен лицејиста, или доктора кога било православног богословског факултета. А у селскнм парохпјама могу бпти свештеници, који су свршили курс осмогодишње духовне семииарије. Изузетак се чинп само за Добручу. гдје за свештеника може бпти рукоположен, који је свршио само четпри — годишњу семинарију, али увнјек сл тим условом да неможе прелазити на парохије са лијеве стране Дунава. И тако по новом уређењу — у Румуннји је установљен тип осмокласне семпнарије, која се дијели на двије — нижу (прве четири класе у Роману и Арчесу) и вишу (у Букурешту гдје постојиијош једна осмоклаена „Нифонтовскаја" семпнарија, која се из приватних ерестава издржава, и у Јашу). У нижу ступају онп, којп су изучили (у варошима четири годпшњу, а у селима шестогодишњу) основну школу. У току цијелог семинарског курса ученици, како штипендисте, тако иплаћајући (приватисте) живе у општем жићу, (интернату — конвикту) и нзучавају ове предмете : свето писмо, свештену историју, богословље — основно, догматпчно, морално, обличително, пастнрско ; црквено право, општу н румунску црквену историју, литургику, црквени устав, омилитику и историју проновједнпштва, патрологију и духовну литературу, православно нсповједање (Петра Могиле), филозофију са историјом филозофије, педагогику са дидак-