Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 192

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

тиком, методику са историјом педагогије, општу и румунску грађанску исторнју, општу и румунску географију, језике — румунски и његову књижевцост са историјом опште и румунске лптературе, грчки, латински, француски, њемачки, јеврејски; аритметику, алгебру. геометрију, трпгонометрију, психологију, физику, хемију, зоологију, ботанику, мпнералогију, геологију, космографију, агрономпју, воћарство, сточарство, популарну и ветеринарну медицину, са кратким знањем из фармакологије (апотекарства), државно (административно) право, црквено пјеније и музпку, краснопис, рисање, цртање, рукодјелство, гимнастику са гимнастичким играма и хигијену. Но та множина п претрпаност предмета мора се спроводити или скраћењем појединих наука, или површним изучавањем опширне енциклопедије у току осмогодишњег курса. И који потпуно сврше осмогодишњу семинарију — то којн су бољи без испита, и по жел.п, ступају на богословски факултет букурештског упиверзитета, а остали не добијају другнх права, осим свештенство у селским парохијама и учитељствовање у селским народним школама. За ректора семинарије може постављен бити протојереј, архимандрит и внкарни архијереј, који има учени степ лнцејисте, иди доктора богословије ма кога православног богословског факултета. Но овај пошљедни услов ступа у кријепост на 5 година послије уведења овог но вог уређења. Парохијални свештеник по новом уређењу обвезан је обављати чинодјејства редом у свима црквама своје парохије, и прн том сиромаганим парохијанима бесплатно. Тако исто парохијални свештеници дужни су бесплатно предавати вјеронауку у државним школама, ако то буде од министра просвјете наређено. Но у накнаду тога свештеници осим „прихода од епитрахиља" по установљеној такси (од куда свештеници добиј а ју 3 /4 а пјевачи црквенн и „пономари" х / 4 ) добијају још и одређену плату. Кад се достпгне 70 година старости, то и свештеници и ђакони подједнако добнјају пензију. У варошким парохпјама сваки свештеник добија мјесечно 200 форинти (ако је лицејиста или доктор богословије), илн 100 фор. (ако је свршио осмогодншњу семинарију), или најпослије

60 форинти (ако је свршио само четиригодишњу семинарију). Сверхштатни свештеници са впшим образовањем добијају 150 форинти, са осмогодишњом семинаријом 80 форинти, а који немају ни тога образовања 40 форинти. У варошким парохнјама н ђакони примају плату равну са свештеницима, ако су само равнн и у образовању. Црквени пјевачи у варошима добијају по 50 форинти, а пономар (црквењак) 40 форинти. У сеоским парохијама свештеник добија 80 фор. мјесечно, ако пма осмогодишњу семинарију, 50 фор. ако има четиригодишњу, и 35 ф. ако је сврхштатни. Пјевачп црквени добијају по 11 фор. мјесечно. У парохијама, гдје нема црквене земље (које за једну парохију треба 8 до 17 јутара) и сврхштатни свештеннци добијају 25 % као додатак својој плаћи. Свештеници и ђнкони прн архијерејима добијају илаћу једнаку са варошким свехнтеницима, са додатком награде 30 %. Најпослије протојереј, који најмаље мора имати осмогодишњу семинарију) добија 300 форннти мјесечне плате. Окружног проту одређуј е епархијални архијереј уз прпстанак министра просвјете и утврђује се са краљевским указом. Цркве, које су прпзнате као историјски сиоменици, падају на државно издржавање. Цркве које располажу са довољним соиственим иметком, издржавају се саме. Цио клир, па н пјевачи црквени ослобођени су од селеке — полицијске страже и кулука на путовима. Из „Ц (ј>КОКНОГ В ^!ТНИКл а . Митрополија Рашко-призренска. „Црквена Истина" вјесник васељенске патријаршије у Цариграду, у 2. броју од 14. марта ове годнне доноси слнједеће: „У прошли вторнпк по закључку синодалне сједнице Свјатјејши Синод издао је одлуку, да она мјеста, која су до сада припадала Богоспасајемој епархији Херцеговачкој, а изван су Аустро-Угарске окупације, као Плевље (Таслиџа). Пријепоље и још неке друге варошице, црквеним путем прнспоје се у сусједну еиархију Рашггопризренску, о чему ће се на скОро и синодална повеља издати".