Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 243

Број 168ех 1894. /.".■V. НАРЕДБА. Српском православном свештенству и народу митрополије Зворничко-Тузланске. У овој митрополији овладала је брачна неслога; дивљи бракови отели су мах, да ово и овако стање задаје велику бригт не само овој црквеној власти, него и свему подручном свештенству, и сваком члапу цркве, који истински л.уби п поштује свету вјеру, и рад је, да се уздржи у народу прави хришћански морал старинска част и поштење пародно. Колико смо могли за ово кратко вријеме своје управе прозрети у све мане и зле обичаје народа. свога, чини нам се, да је погрјешно и незаконпто склапање бракова овој општој иесроћи нашој највећи узрок. Код тог незаконитог, кад-кад и саблажњивог склапања бракова судјелују на жалост сви чпниоци народни: свештеници н родитељи, сродници н кумови брачника — сви знанци и прпјатељи њихови, као да су се сви листом заклели, да униште род и племе, цркву и народност своју — на начин, каквог није познавала народно-црквена повјесница наша. г Гужбе, које се дижу да је овоме злу иајвише крпв слободоумни дух , данашње владавине, и с њим у свези стојеће разрјешење женског свпјета од старе строгости патријархалне властп оца над дјететом, мужа пад жепом, мање су основане, нег' се мисли. Није зло слобода — слободу је земљи иебо даровало; нити је зло власт оца над дјететом, мужа пад жепом — ту је власт Бог установио и сам собом осветио; већ је зло у том, што су сви чиниоци, који су позванп, да судјелују код склапања брака, са снпјем заборавпли, п са свпјем заиемарили оне благотворне прописе, што их је света наша пранославна црква баш за то и издала, да се код тога по обпте.љ, цркву и државу неоцијењено важпог чина са свијем онемогући људска злоупотреба Богом устамов.љене властп н слободе, црквом освећених, а државом утврђених права н дужности. Врачници нагап не склапају брака, тсако цркна желн п заповиједа, да се склапа; већ немајући праног моралног н религијозног одгоја ступају у њ'без сваке спреме: без познавања светих Божијих п црквених заповиједп, без познанања црквених и државних закона и уредаба, п н< ч мислећи о неразрјепшвости и божанском порпјеклу брачпе свезе, о светињи и нелпчипп ме^усобних супрушкпх п родптдљских права п дужности. Родитељи нашп и старатељи не употребљују власти своје, како Бог љуби, а црква заповиједа; већ код склапања брака и ие питају младенце за узајамп\' вољу и љубан њпхову, него их без њпхопа зпања, често против њихове воље обручују, и без љубави воде, да склопе везу љубаии — доживотну, перазрјешиву заједницу свега Божнјега и људскога права. ТБихона злоупотреба већ на небо вагшје п доспјела је дотле, да је завела право куповање п проданање нарочито женске дјеце — трговпну, која је довољна била, да достојно жигоше жалосна времена, кад је слобода људска најниже стала, а човјек од Бога најдаље био. Па су и свештенпци наши, с малом нзнпмком заборавилп своју дужност^ и са свијем занемарили благотворне проппсе цркве своје; јер нити држе с брачиицима прописаних брачних исппта, нити их при том подучавају о браку, брачннм и