Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 323

Број 2056. ОКРУЖНИЦА. Пречасном српско-православном свештенству Дабро-босанске митрополије.

Чести примјери свједоче нам у каквом I се невољном сташу налази породица (супруга и дјеца) свештеника, кога смрт растави од рода љагова. У таквим случајевима, укућачи свештенички остају да се пате, и сваку незгоду пОдносе, што је очигледан знак још слабог стања свештен ичког. Да би се породицама упокојенијех свештеника колико-толико помогло, ова духовна власт нарефује, да свештеник, који у администрацији држи удову парохију, за годгшу дана дајв шловицу свију прихода из парохије иородици умрлог свешшчника. Но у случају, када се на упражн>ену парохију, коју је неко вријеме администрирао привремени свештеник, постави стални: то се између новопостављеног свештеника и бившег администратора, има цјелокутш бир , осим епитрахиљских при-

хода. днјелити за ту годину по мјесецима, т. ј. колико је који мјесеци ту парохију служио, оиолико му дијелова бира од н>е и припада. — Годипа се рачуна са почетком јануара. — Ово се односи на оне парохије гдје свештеничких удовица и шиховнх сирочади нема; а и на те, послије годину дана од дана смрти умрлога свештеника. Консисторија задржава себи право у свима спорним случајевима, односио бира, своје коиачно рнјешех&е донијети. 0 свему томе, имају пречасна г. г. ироте и надзиратељи подручно свештенство, ради тачиог извршавања ове наредбе, извијестити, Из консисторијалне сједнице, у Сарајеву, 1. септембра 1894. АЕ и Митрогголит дабро-босански: Ђорђе Николајевић, с. р.

Број 2057. ОКРУЖНИЦА. Свему пречасном српско православном свештенств}» и црквено-школскии општинама Дабро босанске титрополије. Од времена окупације на

многим мјестима (особито у Крајиии) подигнуте су многе црквице, и те су или од просте дрвене гра^е, пли. што је још горе од плетера и без ичије дозволе саграђене. Најновпји догађај, гдје је мјесни свештеник са својим парохијанима, без иретходне дозволе и знања свог архнјереја, положио темељ својој парохијалној цркви, те је ради прекргааја установа црквених под казну потпао, —• побудио је ову духовну власт, овијем позвати сво пречаспо свештенство и сне црквено-школске општине ове Богом спаеаеме епархије, да

јодној цркви, и у опште зградн, у којој се богослужеше чини, не поставља темел. прнје, док се за то писмена дозвола и архијерејски благослок не изда. Исто тако нужна је претходна дозвола и политичке власти. Ни једна црква не смије се у будуће подизати од просте дрнеие грађе. Кад парохија намјерава себи цркву поднћи дужна је иабавити пространо земљиште, у срединн парохије, и имати бар половинусабраиа новца, што ће читава зграда црквена стајати; па кад је према приложеном плану и прорачуну црккеном, у будуће на то строго пазе, да се ни | градња и од црквеве и полптичке власти