Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 329

тако непресахљива, тако предана и тако спремна на жртве као л.убан материнска: .љубав материнска, која се мучила вас ,дан, пробдила сву ноћ, налази за себе довољно награде у осмјеху, ласкању дјечијем; она радо прашта и л.уби чак и онда, кад је дјеца срамотно заборављају; једном ријечи матн се позпаје по л>убави према дјецн својој, као год пхто познаде и Соломон праву мајку. И Христос Опаспте.л. показује тако^е на материнску л.убав, као на слику своје љубави према људима (Мат. 23. 37). И његова је љубав — љубав чиста, њежна, силна, која све обухваћа и која је готова на сваке жртве (Мат. 20, 28; Јов. 10, 15; 13, 1, 23; 19, 26—27 и т. д.) љубав која истиче као широк поток из шеговог божанственог срца и пзлијева се на све, милујући, спасавајући и благотворећи. Сав живот и рад Христов проникнут је безграничном љубављу. С које год стране проматрамо живот шегов, у свакој појединој свијетли л.убав његова јасном и ваистину небесном свјетлошћу, показује се у таквој свеобухкатљпвпјој пуноћи, с таквом чистом и светом топлином, е је она очевидна без особита разјашњивања и уму најобичнијег читаоца новог завјета и мора је осјетити и окорјело срце. Из љубавп долази Христос на земљу. Она. га иокреће, те оставља мирно и спокојно станиште у Назарету, гдје би се он можда могао користити ма некијем радостима у животу — те изилази на пут пун труда, страдања и брига, пут јавнога рада. Па занста, колико је морао поднијети Спасптељ само у течају једнога дана живота свога! Кад нам причају јеванђелиете (Мат. 8, 16;Марк. 1, 32), да је народ вечером, у залаз сунчанн. доносио Христу многе, који су имали бијесове и он изгонио зле духове својом ријечи и

лијечио боне, то тај вечерњи час бјеше свршетком дана, који он проведе 'непрестано забављен учећи н лијечећи народ. За тијем даном шљедује друпт, који отпоче, како нам се прича, док још и не свану, и Исус је устао, па отишао на пусто мјесто да се помоли. Његови учепнци траже га и веле му: „траже те сви" и он посвећује љубави према људима, ие само часове одмора свога, већ чак скраћује часове молитве своје: „хајдемо, рече он ученицима, у оближња села и градове, да и шамо иротвиједгсм: јер сам ја на шо дошао и (Марк. 1, 35—38). И опет отпочиње тежак дан, али Христос не слаби и не малаксава; он не штеди себе вршећи велпко и тешко дјело љубави, — не зна шта је умор, заборавља на глад и жећу, жртвује и природне своје везе и тјелесне потребе. Своју љубав према људима показује он у разноликијем видовима: радујући се п тугујући са ближњима, у милосрЈју, помоћи и прегалачкој служби на добро њихово. Љубав вуче Христа у дом радости на свадбу; она га води и у дом туге и смрти; она милује п благоснља дјецу; она лијечи болесне и васкршава мртве. Но посебно обраћа се она к патницима и страдаоцима, митарима, прељубницима, кукавном народу, којп блудн као стадо без пастира и тоне у заблудама и гријеху — на њнх се она особито излива, јер врач треба болеснике, а не здраве. Хрнстос улази милостиво у куће митара, тијех народнијех пијавица, које сви презиру и од којијех сви бјеже. Грјешници, која паде пред његове ноге, и за коју су сви зналн, те су се чак и најгорљивији заштитницц друштвене наравствености бојали да се не оскврну долазећи с њом у дотицај — ои обећава опроштење гријеха, јер је много љубила (Лука 7, 47) * Према жени прељубници, коју хоће да