Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ор. 374

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

Сада да наведем разбацане његове записке (ово је све на десет раздвојених лпстића), које је рукописом ситнијем писао. Из његових многобројних прибил>ежака падим и овде наводим само ове: „ Дадох Јокси.му с Владакова икону како начинимо за писаниу"■ „Дадо Митру Малишу икону како речемо". „Дадох пконе 2 . . грш : 10 оли јаље о есени Нешу с Јавора«. п АхмовиЛи. Милован Мутавчија дадох му нкопу писа — грш : б. (плати)". „Дадох Митру Шарцу за јагше шилеже икоиу добру ако хоће и прекадих му". ^Алекси дадох икону како речемо и опиело маици. грпх: 25. дао грш: 5. Цар кон (стаптип)". Ово ће значити, да је тај дан свршно мајци Алекспној опиело. Милици МиИовици икону добру С: какое право даде Милица пр: 30: од иконе:". г 20. Августа 1834 у Фочи а . „На Вукосаву Ракову снну из Вистрице преполскога кадилука ДрагоиловиКу 10 читула по. 80. пар. грш: 20. 10. варакли по. 12: пр. . . „ : 3. 1. читула велика ... ., : 3. 1. на поклон ...... (свега) 26 гр". „24. новемдра 1841. у Милетине". „Јован ДелиИ ша.ље у церкоп стују Чанппчку. антерију биелу за спомен усошпе: Обрение. Спремио сам дао П: Миру". Понедслник. ден. 8. и Маргаа 1843. жто. Господии Авксенти(е) сго Ерцеговачки даде ми допушчение пред Хрнстијанима да сонершуем Христјанлуку и церков дае моја и свако дохождение и тада пође у Мостар." „ Ова година 1845. од задушница у Јошаници мое а . „1842. 12. Марта у Жепа дадох. 3. иконе и. 1. читулу добру куму Андри ЋериЛу

иконе велике дао му 2. оке вуне и. 3. плете и пушку и моја парусија и покровац и сва хорма. сва на коњу — свега н бабу причтио (причестио) и сподио (исповједао) моие грош: 150." Из довде наведених биљежака може се виђети, да је он заиста иконописац био. У запискама се његовим налази, да је 21 икону и '86 читула направио. А колико их је још направио, које нијесу у запискама поменуте? М(фу његовијем књигама нашао сам једну „ малу биљежницу ", величине као средн.а читула. Укоричена је у танку —• учињену кожу жуте боје. У свој би.љежници има 14 листова ушивенијех, и из ње ћу навести само ово неколико приби. вежака : ^На Глођаи радовану шчо оправих Полустав и Каноник диепо . грш: 35 ПоР/ух у Сарајево. 9. Јунија 1847, на Кирила Александрискаго. Лонеделник санђелом дођо 15. истога у недел,у иочех радити. Уторник. 17. Јунија са (с) рсИо.и. у име Бога и с{в)е тога Архиешратига Жихаила и Гаврила и ироч. и Ово свједочи, да је он радио и у сарајевској старој цркви. Из овога се можемо увјеритп, да је био вјешт повезивању књига, у прављењу икона, поправљању листова и др., док су га и саме сарајлије позивале. — Услугу би учинио, ако би ко ннао шта више о њему, и да ли је још у која мјеста позиват. Ко би ђе нашао записано, или ко чуо, лијеио би било, да изнесе на јавоост, како би му свестранија биографија изашла . . . * % Све „ Лабирке и писао сам новим српским правогшсом, само интерпукција и ријечи остале су вјерне оригиналу. И оваки раденик српстси — као што је био иокојни Тоорђе Продп новиЛ н велики му-