Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 37б

ченик, да још нема ни споменика вихпе гроба? Заиста жалосно!! Но што није бпло, и што се није могло, нека буде, и нека се може сада. Ја оиелујем на Високоиреосвегитеног гоеиодина херцегоеачко - захумског митроиолгта СерЕФИМа ПерОВИ^а, да иреиоручи овдашњој сриско - иравославној оиштини, да би подигла — што скорије •— какав било саометт иокојном свештенику Таорђу ПродановиЛу. Сума не треба Бог лна какпа. 2030 .(словом двадесет — трпдесет) форАко општина не бн шћела, право би бнло да Високопреосвештени од себе даде толико, — ако је могуће; јер кад су грчке еладике потта Ђорђа мучиле^ оно нек га се сјеши владика — Србин , па нек му по дигне скромни споменик . . . Дај Боже, да се моја жел>а и оствари, а на позванима је, да учине . . Радоваћу се, ако о овоме могнем јавити поштонаним читаоцима радосну вијест. Не могнем ли, оно ће још за сад гроб српског мученика забачен остати; али — гле! Шта ја рекох ? Он је век у очима онијех, који ово дознадоше о њему, С тога до бољег времена, нек нам стоји спомен урезан, у наша српска срца одакле га нико не може уништнти! . . . На завршетку дужност ми је, да у овај вијенац свијетплог саомена мученика иоиа Ђорђа, уплетем неколика цвијетка, што ми га је г <риска вила и предала, да метнем на гроб српског мученика:

„Лези мирно свештениче ! И ако те рахга крије Твоје „Име" мученпче, Затрпала земл.а није, Дјела славна — неувела У свијету свагда трају.. А нравијем, синовима. Сви народн помен дају. * Крст и свето Еванђеље, Православна вјера света Међ родом се пропов'једа, — Боље Србу срећа цвјета. .V. Просвјетни се дижу храми, А друге се пјесме поје.. Сада Срби — Митроносци, Похађају стадо своје. * Мир и иокој нека прати На тој странн душу твоју Внше гроба, мила браћа Вјечни спомен теби поју. * Онај, ког' си пропов'једо', Нек те прими у рај свети. А међ' твојом браћом милом Не ће т' име изумр'јети!!" * Слава српском мученику и свештенику Ђорђу Проданови^у!!! Фоча, 1894. год.