Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 383

у дар и слабима — без труда и рада: јер то је благодат Божја, и страх за зле духове. Када је крстним знаком положен почетак освећења ума, срца и воље новорођенчета, св. Дрква устима свештенослужитеља моли Госнода, да зна<ижаетс/Л крест к единород нагш Омнл твојгиј в к, сгрд|^*к и кт^ по/иишлстд^-к егш, во еже к*кгдти с8ггм жцм н от'К кса= кдги> л8кдваги> нак'кта врлжТл, посл-кдовлти повел-книлПк твоњи-к, — и овдје даје новорођенчету хришћанско свето име. Име хришћанско је у дјетета ирва својина, коју му нико не може одузети: под св. именом, као да је под неким свештеним печатом, хришћанин живи и ради посред множине сличнпх му л>уди; по том имену у свима свештенпм радњама призива га Добри Пастир, водећи га но Својој благодатној ливади 5 са ев. именом прелази човјек у загробнп живот; хришћанско име његово понављаће се у Цркви, а од цркве живе при узнсшењу молења о нокоју душе његове, а по том нмену он ће бпти позван на посљедњи суд Божиј, да ипими гишо је у тијелу чинио, или добро, или зло. ЈедЕЈОм ријечи, дато по рођењу, човјеку име остаје с њим у све впјекове, ако само он сам не одрече се добровољно од Господа и од свога светог имена за што се Свештеник и моли Богу, да нме Христово на свагда буде и остане на младенцу: ДДЖДћ, Господи, НЕОТречЈННб нршкгги ИЛШ1И твос,и8 скатол<8 ма не<и г к, сокок$нлае<и'к.И'к ко крША Елдголотрекно свАТ 'ки ткоеи Церкки, н сокершаел»"клгк стрлшнк1Л»и таинмш Хрнста ткоеги'. Прво име, право је по коме припада сад новорођенчету то име хришћаиина, и једнако је са свима , који вјерују у .Господа Исуса Христа... Браћо! ми се нисмо родили, као многи јадннци у нехришћанским предјелима и крајевима, ми нисмо умрлн, као многа дјеца у утроби матерпној, по смо се удостјпли да постанемо хришћанпма једино за то, што нас је Свевишњи неограннчено љубио прије, но што смо ми могли помислити о Њему. Па дичимо се именом хришћанина већма, но сваким другим имеиом, угледајмо се на прве хришћане, којп су предиостављалп нме хрншћанпна свим другим именима и тптулама и готови су били све изгубитп, све подноситп, него учинити штогод, што би било недостојпо хришћанскога им великог имена.

Напоменућемо за поуку један врло поучни одговор св. Василија Анкирскаго на питање Јулијана Одступника о имену његовом: „зову ме, одговорпо је свештеномученик, хрпшћанином; то је име велико; носити њега саставља славу, јер нме Исуса Христа је име вјечно: оно никад погннути не ће, оно ће преживити вијекове;оно превазилази свако одликовање, сваку славу, свако разумијевање човјечиЈе" 1 .) Но могуће је бити у броју хришћана, а опет не бити хришћанин: не назвање, него сугласан живот са хришћ. науком чини људе блаженима, говори св. Игњатије Богоносац; Господ хули се не толико нечистим животом незнабожаца, колико безбожношћу хришћанина (Злат.); име хришћанско без живота хрпшћанскога јесте лпцемјерство (Тих. Зад.). Хрншћанин је онај, којн, колпко је могуће човеку, дјелпма, ријечима н помишљајима подражава Господу Исусу Христу, од кога је и добио велико име хришћанпна; и он не може одрећи се од сљедовања Христу Спаситељу, не од рекавши се од имена хришћанина, иначе се мора он бојати судбине онпх, којима ће на страшном суду Свом, не признавши их Својима, рећи: не познајем вас (Мат. 25, 12). Сваки од хришћана говори св. Григорије Ниски, живописац је сопственог свога живота. Наша душа као да је платно; врлине — црте п боје; Исус Христос је образац, са којега смо ми дужни да прегледамо, преписујемо. Као што жпвописац има у уму, у замисли н пред очима предмет, који хоће да стави на платно, тагсо исто хришћанпн при свима својим радњама дужан је да управља погледе на Иеуса Христа. И као што кичпца, вођена руком жпвописца, снима на платно цвјетове, сличне онима, какве он видн у обрасцу, тако ћемо се п ми учиннти више пли мање хришћаннма, гледајућп по овом, да имамо више или мање сличности са Исусом Христом. Један од рускнх пастнра вели: видио сам матере које у жарком старању њежностн своје према малиши сину свом често му тепају и говоре. „срце срца мога, душо моја, порастн и узрасти мајцп твојој; мајчин официре, генерале, трговче, господпне!" Тешко је чути и слушати из уста матере-хришћанке такове жеље и прорицања дјетету свом; ннје држала и не држи, као што се внди, гакова мати на велпко име хритћанке; она је и сама, као што се види, сва утох .) Прот. Н ;ч(икт» 0 ^јжспиигк . и/ижи^-ч.